VUČIĆ: Ženu puštam da izađe napolje, onda kad ja mislim da je prikladan trenutak

Podeli vest sa drugima!
  • 684
    Shares

Ko je pažljivo slušao čitanje zvanične biografije Aleksandra Vučića na dan njegovog ustoličenja, sigurno je primetio da joj nešto ozbiljno nedostaje. Za početak, iz nje je potpuno izbrisan čitav jedan i to vrlo krupan čovek, politički otac novog predsednika Srbije – Vojislav Šešelj.

 

Zvanična Vučićeva biografija, kako piše nedeljnik Vreme u najnovijem broju, koja se sada nalazi i na sajtu predsednik.rs, počinje ovako: “Rođen je 5. marta 1970. godine u Beogradu. Završio je Zemunsku gimnaziju 1988. godine, a diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1994. godine. Pristupa Srpskoj radikalnoj stranci 1993. godine. Iste godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a za generalnog sekretara te stranke 1994. godine. Na toj dužnosti ostaje do 2008. godine.”

To je to. Kad oduzmemo generalije kao što je godina rođenja i podaci o školovanju, Srpska radikalna stranka se u Vučićevoj biografiji pominje samo jednom, a čitavih petnaest godina političke karijere stalo je u tri rečenice. Kao da se ništa važno u tih 15 godina nije dogodilo. Istina, stavio je predsednik Vučić u zvaničnu biografiju i to da je 1996. godine imenovan za direktora hale “Pinki” u Zemunu, kao i da je 1998. bio ministar informisanja u Vladi nacionalnog jedinstva.

Prećutao je, međutim, da mu je mesto direktora sportske hale u Zemunu prvo zaposlenje u životu, do kog je došao zahvaljujući radikalskoj pobedi u ovoj beogradskoj opštini na lokalnim izborima 1996. godine. Nigde se ne pominje ni to da ga je za direktorsku funkciju kvalifikovala jedino beskrajna odanost Vojislavu Šešelju, te da su njih dvojica, zajedno sa Tomislavom Nikolićem, činili sveto trojstvo Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke.

Proslavio se kasnije Vučić brojnim drugim izjavama, od kojih danas samo neke kruže društvenim mrežama. Među njima je i jedna za koju internet uporno pogrešno tvrdi da je data “Vremenu”. To je ona antologijska: “Ženu mnogo volim i ni za šta na svetu ne bih je menjao. Naprosto je obožavam. Kao ličnost veoma je suzdržana i odmerena. Nikada me ne pita gde idem i kada se vraćam. A ona ne ide nigde bez svoje dece i bez muža. S drugaricama u kafić izlazi kada ocenim da je u pitanju neki prikladan datum.” Kad ovu izjavu “provučete” kroz Gugl, izbacuje “Vreme” br. 909, od 5. juna 2008. godine. Istina, u tom broju se zaista nalazi ova izjava, u rubrici “Lik i delo”, ali je citirana iz jednog “šarenog” časopisa, koji više ne izlazi, a nikad ga nije ni bilo na internetu.

Za ovih pet godina otkako u rukama drži sve poluge vlasti, Vučić je u velikoj meri uspeo da “steriliše” i biografiju i kolektivno pamćenje, no, još ima onih koji se sećaju da je svojevremeno nabrojao kad se sve u životu napio: kad je Zvezda postala prvak Evrope, kad je ubijen Slavko Ćuruvija i kad je ubijen Zoran Đinđić.

IZVOR: KURIR