Vladika Grigorije: Nije pucanje srpski običaj kao što vas uče budale!

Podeli vest sa drugima!

Advertisements

 

U vreme božićnih i novogodišnjih praznika kada smo suočeni sa sve većom upotrebom pirotehničkih sredstava i kada nam sve agresivnija i sve masovnija upotreba petardi svakodnevno zadaje muke.

 

Podsećamo na jednu besedu Preosvećenog Epsikopa zahumsko-hercegovačkog gdina Grigorija, koji je pre nekoliko godina, na praznik Svetog Vasilija Ostroškog, skrenuo pažnju roditeljima da paze šta im deca rade i u kakve ljude izrastaju kad su ih naučili da pucaju, skrenuvši im pažnju da pucanje nikako nije srpski običaj kao što to generacije uče.

Nije pucanje srpski običaj ko što vas uče budale. Zna se kad se mora pucati. Tako smo naučili kao: “mi smo Srbi zato što pucamo”. Srbi smo, braćo i sestre, onda kad živimo dostojno, kad se Bogu molimo, kad imamo srce koje oseća drugoga. Kad imamo sposobnost da ćutimo kad treba da ćutimo.

Advertisements

 

Kad znamo da govorimo kad treba da govormo. Da imamo osećanje i saosećanje za drugoga – to smo izgubili a to naši sveti preci nikad nisu bili. Još ima starih ljudi i starih majki kod nas od kojih možemo da se naučimo pažnji, vaspitanju i obrazovanju. Neće nas škola naučiti ovakva kakva je ništa, ako ne budemo se setili Boga i svojih greha. Da budemo ljudi, to znači da budemo ozbilji i odgovorni ljudi. A ne da ide kako mu milo i drago. I da može svakako. Jer kad može svakako – onda neće nikako!

 

Zato braćo i sestre da pazite i da se malo uzmete u svoje ruke. Ne mogu deca da rade šta hoće, jer onda to će bit nevaljasta deca, a ako su deca nevaljasta biće još gore kad budu ljudi. Ko je naučio naše ljude da puste decu da rade šta hoće?

Treba da budemo ozbiljni i odgovorni. Da se molimo Bogu i da se bojimo Boga i da volimo jedan drugoga. A voleti jedan drugoga znači paziti na drugoga, a ne gledati da drugoga očepiš, da ga oštetiš, da mu o glavu radiš – to smo naučili od Turaka!

 

kurir stil / foto: printel

 

Advertisements