ŠTA SE DOGODILO SA SRBIJOM!? Od cara Dušana Silnog stigli smo do Čede, Tome i Velje!

Podeli vest sa drugima!
  • 734
    Shares

Sa Srbijom se nešto dogodilo. Nešto, što nikome nije lako objasniti. Pa ni mi sami ne razumemo. Od velike imperije u prošlosti postali smo mala, neću reći ni banana zemlja, postali smo i manje od banane. Ostala je samo kora, metaforički rečeno.

 

U vreme sankcija i ratova 90IH i tada smo imali nešto što sada nemamo. Imali smo osećaj za buntovništvo, imali smo ogromnu želju za borbom i promenama. I tada smo se družili i zajedno uz pesmu išli napred.

A sada, 16 godina nakon “instaliranja” demokratije, postali smo nacija zombija. Nema borbe, nema bunta, nema ničega. Sva “borba” zasniva se na kukanju po društvenim mrežama i tračanju u kafanama. Raspravljamo ko je bolji, a ko gori i ko je više pokrao narod, a zapravo svi oni kolektivno su isti. Jedina razlika među njima političarima je u tome ko je veću svotu novca stavio u džep.

I ovaj tekst je vid internet bunta, ništa neće promeniti. Nekada su novinski naslovi i kolumne terali ljude na ulice u proteste. Ali zašto Srbi više nisu takvi? Zato što su razočarani. Sećaju se protesta protiv Miloševića i 5. oktobra. Sećaju se gutanja suzavaca i pendrečenja. I jasno im je gde ih je to sada dovelo. Dovelo ih je do Čede, Čanka i Velje.

Od cara Dušana Silnog stigli smo do Čede. Velika stranputica, reklo bi se. A od velikog castva Srbije postali smo mala zemlja koja se jedva vidi na mapi Evrope. A ako jednog dana otmu i Vojvodinu (a hoće) onda ćemo biti još manji.

Ali kako to promeniti? Kako vratiti dostojanstvo ljudima i u ovoj osakaćenoj Srbiji? Ko je taj ko će promeniti sve? Odgovor je jasan. NIKO! Mudra jevrejska poslovica kaže: “Ne čekaj da ti neko promeni život. Onoga koji će ti promeniti život možeš videti svakoga jutra u ogledalu”.

Dakle mi sami. Mi smo ti koji možemo da menjamo stvar u svom životu. Ne pojedinac na vlasti. Ko god dođe na vlast, ništa se neće promeniti.

Do velikih državnih promena dolazi u periodu od 100 godina i više. Mi toliko vremena nemamo. Ali dolazi tek onda kad narod dobije promenu kolektivne svesti, tada će i kandidati za predsednike i premijer morati da se menjaju, ako hoće da budu izabrani.

Pričamo o Švajcarskoj, da ali zaboravljamo jednu stvar. A to je da jedan Švajcarac prosečan nikada ne bi glasao za jednog Čedu. Čanka, Vučića ili Tomu, Tadića. Takve osobe se ne bi mogle ni politikom baviti. Oni ni ne znaju ko su im političari, ali sistem radi. NEZAVISNI sistem, kojeg se boje i najveći državnici, jer znaju da ako pogreše “lete” sa vlasti.

Dakle, ne menjajmo stranke, već menjajmo sistem! Tu leži odgovor na problem. Jer, igrači se menjaju ali igra ostaje ista, zato promenimo igru!


IZVOR: SlobodniMediji.com

Miloš Ćupurdija