SRAMOTA OD DOKTORA! Rekli joj da će umreti, Milica ih nije poslušala i danas je ŽIVA!

Podeli vest sa drugima!
  • 66
    Shares

Mojkovčanka Milica Marković dugo je vodila borbu sa teškom bolešću. Doktori su joj davali samo 6 odsto mogućnosti da preživi, a ona je uspela! Nakon svega, odlučila je da svoju priču podeli sa svima.

Njeno iskustvo, iako je teško za nju, njenu porodicu i prijatelje, danas može biti nada svima koji se nalaze u sličnim situacijama i potvrda da “svetlo na kraju tunela postoji”.

Lepa Mojkovčanka je do polaska u osnovnu školu imala detinjstvo koje se nije razlikovalo od onog koje imaju druga zdrava deca.

“Pred polazak u školu osetila sam promene u organizmu. Počela sam da mokrim krv, da povraćam i osećam jake i nepodnošljive bolove. Iz mojkovačkog Doma zdravlja dobila sam hitan uput za Podgoricu gde me je na odeljenje primio najbolji čovek i doktor, gospodin Trifun Mujović. U podgoričkoj bolnici sam ostala do otkrivanja raka”, počinje svoju priču Milica.

S obzirom da u njenoj porodici do tada nije bilo “susreta” sa težim oboljenjima, nikome, kako kaže, nije padalo na pamet da je u pitanju možda neka ozbiljnija dijagnoza.

“Zahvaljujući doktoru koji je vrlo brzo po prijemu dao dijagnozu ispred mene i moje porodice je bio period borbe protiv kancera koji imitira zdravo tkivo. Maligni Vilmsov tumor se javlja u pedijatrijskoj populaciji kao tumor bubrega koji pokazuje tendenciju ka udaljenim metastazama naročito ka jetri, mozgu i plućima”, kazala je Milica prisećajujući se tog 25.maja kada je ostavila tri godine mlađeg brata, porodicu i svoju Crnu Goru da bi nastavila lečenje u Institutu za majku i dete u Beogradu.

U moru tužnih i teških trenutaka ona izdvaja onaj u kojem se po prvi put, kako kaže, sukobila sa majkom jer je prlepu dugu kosu trebalo skratiti zbog terapije koja je sledila.

“Bojala sam se da ću sa kratkom kosom izgledati kao dečak, ali izbora nije bilo. Sećam se da sam zamolila da iz sobe u kojoj sam ležala izbace ogledalo jer sam i tu novu “frizuru” uz trepavice i obrve izgubila za nedelju dana. Na tom spratu “otpisanih” jednostavno svi smo počeli da ličimo jedni na druge”, priča Milica i dodaje da je sve što je videla na tom odeljenju bilo teže od fizičkog bola koji je osećala, istovremeno ističući ljubav i brigu koju su pokazivali tamošnji lekari i medicinski radnici.

 

KURIR