Pretučeni studenti koji su vodili proteste protiv Vučića

Podeli vest sa drugima!

Advertisements

Režim u Srbiji svojim nedelovanjem odobrava nasilje i ono je postalo prihvatljiv vid komunikacije u društvu, kažu u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) tri studenta koji su pretučeni prošle sedmice u Novom Sadu.

 

Najpre su u petak, 7. juna, ispred Filozofskog fakulteta dve maskirane osobe pretukle Mihajla Nikolića i Marka Đelevića, aktiviste novosadskog ogranka organizacije „Za krov nad glavom“ koja se bori protiv prisilnih iseljenja stanara. Dan kasnije, takođe u studentskom kampusu, napadnut je Dejan Bagarić, aktivista Demokratske stranke i jedan od organizatora antivladinih protesta „1 od 5 miliona“ u Novom Sadu.

Policija je za sada privela jednu osobu koja se sumnjiči za napad na Bagarića, a povodom nasilja nad studentima 11. juna je organizovan protest u Novom Sadu, dok su profesori Filozofskog fakulteta u tom gradu pokrenuli peticiju podrške trojici studenata.

 

U razgovoru za RSE, Mihajlo Nikolić, Marko Đelević i Dejan Bagarić govore, između ostalog, o tome kako izgleda baviti se aktivizmom u Srbiji danas, da li u ovdašnjem društvu ima solidarnosti, te kako motivisati mlade da se uključe u aktivističko delovanje. Ipak, razgovor počinjemo incidentima.

„Tog petka, to je bilo negde oko 18:30 – 19:00 sati, bio je još uvek dan. Nas dvojica smo bili na protestu protiv seče drveća ovde u blizini i nakon toga smo došli ovde do njegovog fakulteta filozofije. Neka dva čoveka, isto obučena, na 30 stepeni zakopčani do grla, u trenerkama, sa kačketima su nas pratili prvo. Mi to primetimo, ja sam njemu rekao da nas prate, međutim ne očekuje niko da će nas napasti. Došli smo do njegovog fakulteta, koji je 50 metara odavde, ušli, bili na fakultetu neko vreme, nakon toga izašli i krenuli u pravcu kuće, u pravcu grada. I samo u jednom trenutku vidimo njih dvojica prilaze i bez reči nas napadaju, udaraju pesnicama i bokserima. Obojica su mnogo jači od nas fizički i bez oružja. Tukli su nas, ne znam, sedam, osam sekundi, udarali gde su stigli. Ja sam postavio blok rukama preko lica, pa sam možda bolje prošao u licu od njega, ali sam zato dobio povrede sa strane u glavu. Oni su samo rekli: ‘Dosta je, bežimo'“, kaže Marko Đelević, opisujući napad na njega i njegovog kolegu Mihajla Nikolića 7. juna.

Advertisements

 

RSE: Dejane, vi ste pretučeni dan nakon vaših kolega, takođe u studentskom kampusu.

Dejan Bagarić: Ja se u principu ne sećam ničega. Samo na osnovu poruka koje sam slao u međuvremenu ja tumačim kad sam krenuo iz doma, kad sam pozvao pomoć i to je to. Znači, u 21:30 sam krenuo iz doma. U nekih sedam minuta do 22 sam javio da sam tu, da sam pretučen i da čekam policiju i hitnu pomoć.

 

RSE: Kakve ste povrede zadobili?

Dejan Bagarić: Lekari su konstatovali potres mozga i naprsnuće nosne kosti, koje je još pod upitnikom. Taj potres mozga mi je resetovao pamćenje. Ja nisam znao ni koje je godišnje doba. To je sve trajalo do negde pet, šest ujutru kad sam se pribrao. Prva moja sećanja kreću od tog vremena.

 

RSE: Kako tumačite ovaj napad na vas?

Mihajlo Nikolić: To je ništa drugo nego veoma dobro organizovan napad. To se vidi iz profila ljudi koji su nas napali. To nisu nikakvi ulični fašisti, desničari ili nešto slično, već dobro organizovani batinaši koji su identično obučeni, naoružani i dobro organizovani.

 

Još jedan pokazatelj koliko su organizovani i sigurni u sebe jeste taj da usred bela dana, pred ljudima, pred svedocima imaju hrabrosti da tako napadaju studente, pred kamerama na kraju krajeva. I bez bilo kakve griže savesti ili sumnje da će možda jednog dana odgovarati zbog toga.

 

Radio Slobodna Evropa

Advertisements

error: