OTKRIVENI DOKUMENTI IZ BEČKOG ARHIVA: Albansku naciju je konstruisala Austrougarska!

Podeli vest sa drugima!
  • 793
    Shares

U bugarskoj naučnoj javnosti ne stišava se interesovanje za jedan obimni istorijski rad pod nazivom „Uticaj Austrougarske imperije na stvaranje albanske nacije (1896-1908)„, koji je zasnovan na proučenim dokumentima Carskog arhiva u Beču, a i te kako može biti interesantan i srpskoj javnosti.

Naime, 2008. na španskom jeziku objavljen je doktorat nedavno preminule bugarske istoričarke Teodore Toleve (1968-2011) pod originalnim naslovom „La influencia del Imperio Austro-Hungaro en la construccion nacional albanesa (1896-1908)“, u kome ona u faktografski bogatoj knjizi podeljenoj u deset poglavlja objašnjava svoje viđenje nastanka i razvoja albanske nacije na prelasku iz 19. u 20. vek. Bugarska izdavačka kuća Siela posthumno je objavila njen rad i na bugarskom jeziku, a u decembru 2013. objavljen je i nemački prevod ovog rada pod nazivom „Der Einfluss Osterreich-Ungarns auf die Bildung der albanischen Nation 1896-1908“.

Treba reći da je svoje ime u bugarskoj istoriografiji Teodora Toleva izgradila time što je bila vredan istraživač, profesionalno visokih standarda, vanserijski poliglota (govorila je španski, portugalski, francuski, italijanski, ruski, engleski, nemački). Osim toga, skrenula je pažnju još 2006. kapitalnim radom „Spoljna politika Tjule Andrašija i makedonsko pitanje“, a uskoro se očekuje posthumno objavljivanje njene treće knjige „Genocid i sudbina Jermena 1905“. Sve ovo naglašavamo da bi se shvatilo da je ovaj njen rad, koji je odbranjen u Španiji, delo vredno pažnje i srpskih istoričara, koji neretko zaziru od proučavanja bugarskih istoriografskih dela

U modernoj istoriji uglavnom se podrazumeva da je albanska nacija postojala i pre 19. veka, a o tome govore radovi Stavra Skendija, Petera Bartla, Hansa Ditera Šanderla i dr. Osnovna teza Toleve je da je Beč učinio sve da homogenizuje različita albanska plemena i klanove, koja u drugoj polovini 19. veka, po Tolevoj, nisu imala razvijenu nacionalnu svest, već su bila amorfna i rascepkana, te da je bečka diplomatija aktivno pomagala stvaranje unificiranog književnog albanskog jezika, izdavaštvo albanskih nacionalističkih publikacija i razvoj novinarstva i obrazovanja. Motivi Austrougarske za to su sprečavanje širenja uticaja konkurentske Srbije i Italije, a indirektno, preko sprečavanja Srba, to je bilo i sprečavanje širenja Rusa ka Mediteranu.

Toleva 1999. godine prvi put ulazi u Bečki imperijalni arhiv radi prikupljanja podataka iz arhivske dokumentacije o makedonskom pitanju. Tragajući za dokumentima o tome, jednoga dana sasvim slučajno u jednoj od fioka arhiva otkriva nikad objavljeni memorandum o četiri tajne konferencije održane na Bečkom dvoru 1896. godine, a povodom planiranja za stvaranje tada nepostojeće albanske nacije. Inače, ti sastanci se pominju i u dokumentu „Die Albanienpolitik Osterreich-Ungarns un italiens 1877-1908 de Hans Dieter Schanderl“ iz 1971, što navodi i Toleva u fusnoti na 28. strani bugarskog izdanja.

Elem, Beč je morao preduzeti konkretne korake u kreiranju albanske nacionalne svesti, jer je masa zavađenih albanskih plemena bila neobjedinjena jezički i religijski, nije imala normirano pismo, bilo je samo nekoliko škola, nisu imali nikakvu književnost, ni štampu. Jednom rečju, nisu imali nikakav lični identitet, niti su težili da ga stvore.

IZVOR: AGENCIJE