NEMA JE U MEDIJIMA JER NIJE STARLETA! – Srpska naučnica osvaja planetu Zemlju!

Podeli vest sa drugima!
  • 10.3K
    Shares

Čak i ako po strani ostavimo brojke koje svedoče da je nesumnjivo najcitiranija srpska naučnica u svetu, i kažemo da se to što Gordana Vunjak Novaković sada radi sa ekipom naučnika u laboratoriji na Kolumbija univerzitetu tiče lekova za rak, uzgajanjem tkiva za organe, regenerativnom medicinom, onda je jasno koliko su njena istraživanja važna za čovečanstvo

 

Da biste razumeli koliko je doprinos doktorke Gordane Vunjak Novaković nauci, inostranog člana SANU, postoji nešto što se zove h-indeks ili svetski ustanovljen indeks naučne kompetentnosti u bazi Google Scholar koji određuje ko je ko i gde je ko u nauci. Njen h-indeks je 110, što je vrlo visoko i ona je jedan od najviše citiranih autora u istoriji, u svim disciplinama. Visoke h-indekse poput njenog imaju dobitnici Nobelove nagrade. A Stiven Hoking ima 118.

 

Prof. dr Gordana Vunjak Novaković je srpsko-američki bioinženjer, redovni profesor biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku od 2005. godine, gde vodi Laboratoriju za matične ćelije i inženjerstvo tkiva sa više od 40 istraživača.

 

Pre karijere u Americi, bila je redovna profesorka na Katedri za hemijsko inženjerstvo na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu sve do 1993. Tada je otišla iz Srbije i već dvadeset godina bavi se istraživanjima i primenom “bioreaktora” koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji.

 

Ekskluzivno za Original pričala je na čemu sada trenutno radi sa svojim timom u laboratoriji i kakva su joj očekivanja, ali pre svega zašto je to na čemu radi važno za čovečanstvo, odnosno kako bi moglo da ga menja, utiče i rešava konkretne zdravstvene probleme ljudi.

 

“Jednostavno rečeno, mi pravimo humana tkiva od matičnih ćelija koje izolujemo iz malog uzorka krvi (jedna epruveta od 8 mililitara je dovoljna za više meseci rada). Različita tkiva i organe koji nas interesuju – srce, pluća, kosti, krvne sudove – regenerišemo tako što imitiramo uslove u organizmu koji normalno vode ka razvoju tih istih tkiva. Jasno je da uspeh u tom poslu zavisi i od našeg razumevanja humane fiziologije, i od sposobnosti da razvijemo tehnologije koje će obezbediti lokalnu kontrolu velikog broja faktora: od specifičnih nutrijenata i kiseonika do mehaničkih i električnih signala. Kompleksnost biologije, tehonologija za kulture tkiva i organa, i metoda za testiranje njihove funkcije nameću potrebu za kompleksnim timovima inženjera, naučnika i kliničara.

 

Od puno toga na čemu se radi, daću vam dva primera.

Od matičnih ćelija pacijenta pravimo “kosti po meri” u preciznim oblicima koji reprodukuju anatomiju konkretnog defekta u konkretnom pacijentu. Ako uzmete u obzir da ta živa kost sraste sa okolnim tkivima I nastavi da se adaptira okolnim islovima kao svako prirodno tkivo, jasno je da ta tehnologija ima potencijal da obezbedi idealnu zamenu izgubljenih ili oštećenih tkiva. Tehnologija je jako napredovala, završavamo preklinička ispitivanja radimo na pripremi kliničkih ispitivanja koja se nadamo da ćemo uskoro započeti, kroz našu kompaniju epibone.com.

 

Drugi primer su takozvani “organs on a chip”, koji kombinuju boiženjerstvo sa tehnologijama koje su se razvile za elektroniku. Mikro tkiva i organi – u našem slučaju srčani mišić, kost, krvnih sudovi, koža i jetra – povezana su kapilarama tako da simuliraju fiziološke funkcije našeg organizma. Kao i u organizmu, organi su povezani cirkulacijom kroz koju se razmenjuju metaboliti i signali, u platform koja omogućava kontrolu svih vitralnih parametara i merenje funkcionalnih odgovora”

 

NEWSWEEK