NAJBOLJI GOLMAN U ISTORIJI FUDBALA: Ovo je priča o El Grande Milovanu i Montevideu

Podeli vest sa drugima!
  • 348
    Shares

Advertisements

Milovan Jakšić je nadimak “El Grande Milovan” dobio posle meča sa Brazilom na SP 1930.

 

BEOGRAD – Bratanica slavnog srpskog golmana Milovana Jakšića, Gordana Jakšić izjavio je da se rado seća strica koji je zbog odbrana na prvom Svetskom prvenstvu u Urugvaju 1930. godine dobio nadimak “El grande Milovan”.

Jakšić je ovaj nadimak dobio u Urugvaju. Njemu je pred noge bacio kačket tada najbolji golman sveta Rikardo Zamora posle pobede Jugoslavije nad “kariokama” od 2:1. Zamora je na taj način priznao da je Jakšić bolji od njega. On je kasnije izabran u idealan tim SP u Urugvaju.

“Utakmica sa Brazilom donela je slavu jednom ratnom siročetu, koje je u ondašnjim teškim danima posle Prvog svetskog rata, odraslo u sirotinjskim domovima i prve fudbalske korake načinilo na beogradskim poljanama”, izjavila je Gordana Jakšić.

Ona podseća da je Milovan rođen u Kolašinu, a njegovog oca su ubili austrougarski vojnici.

“Strahujući od odmazde Austrougara, Miruša sa dva sina kreće u Srbiju i stiže u Kragujevac. Tu se teško snalazi i odlučuje da sinove smesti u Dom za ratnu siročad. U domu je Milovan redovno pohađao školu i posećivao starog štampara, kako bi zarađivao hranu za brata i sebe. Kasnije biva premešten u Novi Sad, gde ostaje kratko vreme. Shvatio je da tu nema perspektive, napušta dom i dolazi u Beograd”, navodi ona.

Milovan Jakšić je u Beogradu dobio pomoć od advokata Živka Popovića. Jakšić je postao reprezentativac sa sedamnaest godina. Milovan je slavio Svetog Luku, a na slavama je retko pričao o uspehu u Montevideu.

Advertisements

“Jedino je teško preboleo, ako je uopšte i preboleo, gubitak Milutinca. Smatrao je da je on bio čovek bez premca i da je imati takvog prijatelja za života bila prava privilegija. Pominjao je da je Milutinac bio stub reprezentacije i da je stalno brinuo o igračima. Za Mošu je govorio da je bio duh kluba i kada bi igrači malo poklekli, znao je da ih vrati u život nekom svojom šalom”, navodi Gordana Jakšić.

 

Milovan Jakšić je po priči svoje bratanice 1936. godine otvorio knjižaru u Makedonskoj ulici i štampariju u Cetinjskoj ulici u Beogradu. 1948. godine oduzimaju mu knjižaru u Makedonskoj ulici, štampariju u Cetinjskoj i radni kabinet sa bibliotekom od hiljadu knjiga. Bio je i tehnički direktor fudbalskog kluba Crvena zvezda i aktivno učestvovao u Fudbalskom savezu i bio predsednik Trenerskog saveza Jugoslavije.

Preminuo je 1953. godine u 46. godini, posle srčanog udara u Kairu, gde je bio vođa puta na jednoj od turneja Crvene zvezde.

 

“Kada je umro u Kairu, egipatska vlada mu je odala počast i njihova ratna mornarica prenela je njegove posmrtne ostatke do jugoslovenskih voda. Ja sam u to vreme bila u Švajcarskoj, a Radio Ženeva je prekinuo program i objavila da je preminuo veliki jugoslovenski golman, Milovan Jakšić – ‘El Grande Milovan'”, istakla je Gordana Jakšić.

“Posle rata došlo je do reorganizacije BASK-a i promene imena. Većina je bila za to da novo ime bude Zvezda. Pošto je moj stric ćutao, rekli su mu: ‘Hajde, kaži nešto’. A on je odgovorio: ‘Ako treba da bude Zvezda, neka bude Crvena zvezda’. Ali, pojavio se novi problem, nije bilo dovoljno sredstava za registraciju kluba. Onda je stric rekao: ‘Nećemo, drugovi, sitničariti, knjižara ‘Jakšić’ plaća celu registraciju kluba’. Tako je i bilo”, navodi Gordana Jakšić.

 

(Novosti.rs)

 

Advertisements