MIRA MARKOVIĆ NAPALA MITROVIĆA: Ja i Sloba smo te stvorili bio bi niko i ništa!

Podeli vest sa drugima!
  • 644
    Shares

Predrag Popović, nekadašnji glavni urednik lista “Pravda” i pisac, u svom blogu podsetio je još 2013. godine na tekst Mire Marković pod nazivom “Socijalni i moralni ateist” objavljen u Pravdi, a koji je, kako ističe, Aleksandar Vučić izbacio iz novine kako Srbija ne bi saznala da je Željko Mitrović bio u JUL-u.

 

Autorski tekst Mire Marković prenosimo u celini:

“Nemam drugo objašnjenje za svoju reakciju na intervju Željka Mitrovića, vlasnika TV „Pink“, dat nekim zagrebačkim novinama pre nekoliko meseci, osim da me je na reakciju podstakla činjenica da je PRETERAO. I drugi su, iz straha ili iz interesa, ili samo iz ličnog ništavila na razne načine se distancirali, pobegli od JUL-a, manje ili više minimizirali svoju ulogu u partiji u čijem su rukovodstvu bili i zahvaljujući kojoj su radikalno promenili svoje materijalne i statusne prilike. Ali, niko, bar da ja znam, nije ništa ružno rekao o JUL-u.

Željko Mitrović je ovih sedam godina u više mahova davao ružne izjave o JUL-u. Jednu sam i sama slučajno u nekim novinama pročitala u avionu, vraćajući se iz Haga, još pre šest godina. Nisam pridala naročiti značaj tome što sam pročitala. To je bilo ružno, nemoralno i netačno i mislila sam – neka ostane na njegovom obrazu.

Pre dva meseca sam čula od svojih drugova u Beogradu za taj intervju zagrebačkim novinama i svi su mislili da treba da reagujem. A nedavno sam i dobila odlomak tog intervjua objavljenog u našoj štampi. Evo šta ja imam o tome da kažem.

Prvo – Željko Mitrović navodi da je bio „član JUL-a“, da je ono što je radio u JUL-u radio „profesionalno a ne politički“ i da mu je „politika služila kao kišobran“.

Prva izjava je delimično tačna, druga je netačna, treća je tačna.
Evo zašto. Neposredno posle formiranja JUL-a moj drug M. T. doveo je kod mene u kancelariju vlasnika „Pinka“ da mi ga predstavi kao čoveka čija televizija nema veze sa Arkanom i Miloradom Vučelićem. Samo je njegova. Ja sam se iskreno čudila zašto me obojica obaveštavaju o tim činjenicama, one za mene nisu bile ni od kakvog značaja. Jedva da sam znala za tu televiziju. A ko je njen vlasnik sasvim mi je bilo svejedno. Što se distanciranja Željka Mitrovića od ove dve ličnosti tiče bilo je neumesno u mom prisustvu. Moj muž je odbio Madlen Olbrajt kada je došla da traži isporučivanje Željka Ražnatovića Arkana u haški zatvor. A Milorad Vučelić je bio član rukovodstva SPS-a manje-više od kada je formiran i jedno vreme direktor državne televizije. Ali sam preko tog distanciranja prešla elegantno, rekla je Mira Marković.

Kada smo 23. marta 1999. godine formirali ratni štab JUL-a koji je funkcionisao 77 dana, Željko je postao član tog štaba. Svakodnevno smo se viđali i dogovarali. Na tom štabu smo doneli odluku o čuvanju beogradskih mostova. Zadužen za realizaciju toga bio je Gradski odbor JUL-a na čelu sa Slobodanom Čerovićem koji je bio njegov predsednik i po prirodi stvari Željko Mitrović koji je u te svrhe angažovao svoje iz „Pinka“. Svake noći su bili na Brankovom mostu Gradski odbor JUL-a, skoro celo rukovodstvo JUL-a, Željko i njegovi iz „Pinka“ i naravno mnogi građani. Željko je bio nadahnuti agitator protiv NATO pakta, ponosan na svoju patriotsku i JUL-sku aktivnost. Krajem decembra te godine samoinicijativno je opremio „Press centar“ JUL-a i molio me je da dovedem muža da ga vidi. I došli smo zajedno. Centar je bio je prekrasan. Ne znam koji je od njih dvojice rekao – „Kao „Press centar“ u Pentagonu“. Svi smo bili očarani. A najočaranija sam bila ja.
Živo je pratio aktivnosti opština u kojima je JUL dobio na lokalnim izborima vlast i samoinicijativno je napravio sjajan film o uspesima koje su te opštine postigle za četiri godine julske vlasti.

ALEKSANDAR RODIĆ ZA DANAS: Sve što Vučić misli, izgovara njegov trbuhozborac Željko Mitrović! Pink predstavlja ogoljenu psihu našeg diktatora i dokaz je diktature!

Pred izbore 2000. godine opet je bio kandidat za saveznog poslanika na našoj listi. Išao je u kampanju sa svojim uobičajenim entuzijazmom. Radio je, razume se, marketing i za celu partiju. Naročito je bio ponosan na svoj slogan – „Bira NAROD a ne NATO“. Plakatima sa tim sloganom je bila izlepljena Srbija u leto i početkom septembra 2000. godine. Ne znam da je istovremeno radio marketing za nekog drugog. Da jeste to bi bilo nekako protivprirodno, nastrano, jer je Željko bio jedan od najnadahnutijih kritičara DOS-a i njihovog kandidata za predsednika Vojislava Koštunice, a ako je radio marketing za nekog drugog, osim za JUL onda je to mogao da bude samo neko iz DOS-a. Teško mi je da u to poverujem jer je Željko Mitrović bio jedan od najaktivnijih članova rukovodstva JUL-a, iskreno privržen politici JUL-a, blizak sa mnogim članovima rukovodstva, sav JUL-skoj priči od kada je ušao u partiju pa do izbora 24. septembra 2000. godine.

Prema tome, prva izjava da je bio „član JUL-a“ je delimično tačna. On jeste bio član JUL-a, ali ne samo to. Bio je član Glavnog odbora JUL-a, narodni poslanik na listi JUL-a četiri godine, direktor Centra za marketing u JUL-u, član ratnog štaba JUL-a. Lično sam ga odredila da bude zadužen za rad
partijske organizacije JUL-a u Prijepolju.

Druga izjava da je marketing za JUL radio „profesionalno a ne politički“ je netačna. Radio je marketing za JUL kao stranački aktivista najbolje i najviše što je mogao. Kada nam je bio potreban i profesionalac nalazili bismo ga, kao što smo to činili i pre Željka i za vreme Željka. Naše najlepše plakate i najpopularnije, one sa cvećem – „LEPO, LEPŠE – LEVO“, „JUL u JUL-u“, „ I SRCE JE NA LEVOJ STRANI“, „JUL U NOVEMBRU“ (plakat za izbore 1996.) nije radio on. Nestranački profesionalni rad za JUL smo plaćali. Željko je insistirao da kao partijski aktivista i član rukovodstva a stručan i bogat čovek pomogne partiji radeći u marketingu i finansirajući ono što može u tom resoru.

Te su mu obe izjave, prema tome, netačne i nisu poštene. A izjava da mu je „politika služila kao kišobran“ je, nažalost, tačna. Doduše, meni on onda nije izgledao kao čovek motivisan isključivo ličnim interesima, mada ih je sve za vreme svog, kako sada kaže, nepolitičkog života u JUL-u realizovao. Od male jedva poznate televizije, kakvu je imao onog dana kada je onako usplahiren došao kod mene da mi se kune kako nema veze sa Arkanom i Vučelićem do septembra 2000. godine „Pink“ je postao veoma popularna televizija. U tom periodu sagradio je veliku, lepu i modernu vilu za sebe na Dedinju i ogromnu televizijsku zgradu, takođe na Dedinju. U tom periodu on je materijalno, statusno i profesionalno postao sasvim drugi čovek. Razume se, uz njegove lične sposobnosti, ipak i uz ogromnu podršku JUL-a, odnosno njegovih uticajnih drugova iz JUL-a na raznim funkcijama u saveznoj državi i Republici koje su se ticale aktivnosti kojima se on bavio i koji su izlazili u susret svim njegovim potrebama. I ne samo oni iz JUL-a na funkcijama, već i svi drugi na funkcijama zbog JUL-a.

IZVOR: KURIR