IZDAJA RESURSA! Srbija prodala strancima 80% prirodnih izvorišta vode

Podeli vest sa drugima!

Advertisements

 

Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1.4 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2.5% odnosi na slatku vodu, pa je čak i od te količine samo 20% pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za ljudske potrebe.

 

Svet je suočen sa najvećom do sada zabeleženom krizom snabdevanja vodom. Ujedinjene nacije su upozorile na prognozu da će sredinom 21. veka čak 7 milijardi ljudi biti suočeno sa nedostatkom vode, jer broj stanovnika planete raste, a vodeni resursi su sve manji. Najdramatičnije prognoze predviđaju čak i ratove za zalihe pijaće vode.

 

U svetu se, od 2010. do 2013. godine zbog vode vodio 41 oružani sukob koji je naizgled bio verski, politički i ekonomski, ali je u suštini to bila borba za pijaću vodu.

Srbija ima više od 400 izvorišta zdrave i pitke vode vrhunskog kvaliteta, od čega je eksploatisano tek oko 20 odsto. To je i bio razlog da nadležna komisija Ujedinjenih nacija, Srbiju uvrsti među prvih pedeset zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. U isto vreme, registrovano je i 286 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih voda.

 

I Srbija bi u budućnosti mogla da oskudeva u pijaćoj vodi, a najveći uzrok tome jeste zagađenje i neadekvatna regulacija otpadnih voda. Srbija je jedna od zemalja sa najvećom potrošnjom vode u Evropi ali uprkos tome, istraživanje koje su sprovele Ujedinjene nacije rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalja po količini i kvalitetu resursa vode. Srbija učestvuje sa 0,3 odsto u svetskim izvorima pijaće vode.

Advertisements

 

Po Zakonu o vodama, one su dobro od opšteg interesa i neotuđivo su dobro u državnoj svojini. Zakon, međutim, pod određenim uslovima, dozvoljava pravo korišćenja javnog vodnog dobra, što vodeći proizvođači flaširane vode u Srbiji već uveliko koriste.

Oko 50% zagađenja ispuštenog u vode dolazi od industrijskih postrojenja, a problem predstavljaju i direktno ispuštanje kanalizacije u vodotokove. Za ceo sektor voda neophodno je uložiti ukupno 5,6 milijardi evra, a samo za rešavanje problema komunalnih otpadnih voda oko 3,2 milijarde evra. Pravila EU nalažu da svaka država članica treba da ima 320 postrojenja za čistu vodu, Srbija ih ima svega 36, a od njih većina ne radi punim kapacitetom.

 

Srbija ima više od 400 izvorišta zdrave i pitke vode vrhunskog kvaliteta, od čega je eksploatisano tek oko 20%

Vlasnici ovih izvorišta, u poslednjih desetak godina, postale su strane kompanije. Gotovo 80% flaširane vode koja se puni u Srbiji je u rukama kompanija iz Nemačke, Amerike, Francuske i Holandije. Privatizacija vodosnabdevanja je npr. zakonom zabranjena u Holandiji. Njihovu vodu ne daju, ali je u drugim zemljama eksploatišu pošto imaju jednu od tri najveće svetske kompanije za preradu vode.

 

Bogati državni fondovi poput onog u Norveškoj već duži niz godina usmereni su na kupovinu izvora pitke vode širom sveta, uglavnom u zemljama u razvoju, procenjujući kako nakon ere nafte dolazi era vode. Zajedničko svim ovim privatizacijama je da su kupci plaćali po nekoliko miliona evra, a da su njihovi čisti profiti godišnje premašivali pola milijarde evra.

 

IZVOR: Mintv.rs

FOTO: Montaža žURNAL

 

Advertisements