ĐAKON SRPSKE CRKVE: Vučić je od Srbije napravio RIJALITI u kojoj je on glavna zvezda!

Podeli vest sa drugima!
  • 492
    Shares

U vreme kada se u novinama među glavnim vestima ponovo našla Srpska pravoslavna crkva, što oko borbe darvinista i kreacionista, što oko navodnih lobiranja oko toga ko bi trebalo a ko ne bi trebalo da bude novi premijer, rešio sam da sa đakonom Nenadom Ilićem porazgovaram o aktuelnim temama.

 

Jednom ste rekli da vlasti ne odgovara jaka Crkva. Da li to proističe iz toga jer smo sekularna država ili je to posledica postojanja vlasti kakvu imamo već 20 godina u nazad?

Jaka Crkva ovde ne odgovara ni jednoj državi posle oslobođenja od Turaka. Istorija to pokazuje. Kralj Milan je hteo da kontroliše Crkvu baš kao i komunisti, baš kao i sadašnja vlast. Jaka Crkva je uvek opasnost za državu. Vlast na ovaj ili onaj način teži što potpunijoj kontroli naroda, a glas Crkve koji u nekim ozbiljnim trenucima može da se usprotivi vladajućoj politici nikako nije potreban vladajućim grupa i ličnostima. Trenutno je zahvaljujući i slabostima u unutrašnjoj organizaciji naše crkve vlast povodom toga prilično mirna.

Nekada se stiče utisak da je i pored pomenute sekularnosti uticaj SPC u zemlji jači i veći nego što bi trebalo da bude. Da li zaista SPC po Vama želi da se pita više nego što je to sada, i s druge strane da li treba da se pita više?

To je samo privid koji određena poltika povremeno proizvodi sa namerom. da proglasi aktivnost crkve prekoračenim maksimumom dopustivog a zapravo crkva u mnogome još nije dobacila ni ono što se od nje očekuje.

Sada već bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić je podigao crkvu. Šta mislite o tome? I, s obzirom da živimo u zemlji u kojoj živimo, da li je bilo ako hoćete i bogougodnije da je podigao bolnicu… Ili barem investirao u obnovu neke?

A šta bi bilo da nije podigao ništa? O čemu bismo onda govorili? S Bogom nema trgovine, tako da se s te strane ne treba mnogo uzbuđivati. A to da li je time vođena i neka trgovina s narodom – moguće. Očigledno nije najbolje uspela. A bolnica – naravno da bismo svi bili oduševljeni. Samo mislim da je bolnica mnogo skuplja. Ko ima pare za tako nešto? Samo veliki bogataši kojima danas ne pada na pamet da slede primer velikih srpskih dobrotvora. A ni ti nekadašnji dobrotvori nisu baš uvek sticali novac na najpošteniji način.

Ako ostavimo po strani da li je Nikolić uopšte trebalo ili ne da podigne crkvu, da li možemo a da ne postavimo kao javnost pitanje – odakle novac za tako nešto? Ili se to nesme? Ili nije pristojno?

Što da nije? S obzirom da se radi o predsedniku države koji ima određenu platu – može da se sedne i izračuna. Ja zaista ne znam da li on vodi i neke privatne poslove i koliko od toga zarađuje. Valjda bi trebalo da to neko zna.

U kakvim vremenima mi danas živimo?

Živimo u takvim vremenima da ćemo se stideti – neki onoga što su radili, neki onoga što nisu radili. Možemo ih nazvati vremenima „Tamnog vilajeta“. Vremena bez dominantne vere vremena nisu dobra. Vera u novac, Mamona, je ponižavajuća za ljudski rod.

Vi ste i čovek pozorišta i ne mogu da Vas ne pitam o stanju kulture i nekulture u Srbiji. Jesmo li tu doterali cara do duvara?

I stanje kulture govori o tome da smo ušli u samoubilačku fazu jedne očajne kolonije koja ima ozbiljnu prošlost i bednu sadašnjost. Reklo bi se da ne želimo da opstanemo kao narod i kao kultura. Onih čuvenih 0,6 posto iz budžeta za kulturu o tome rečito govore. Ali i jadan poslušnički mentalitet „kulturne elite“. Čast malobrojnim izuzecima. Dostojevski na jednom mestu kaže da je stvaralac kad je autentičan – samim tim duboko nacionalan. Jadni su pokušaji odricanja od celokupne tradicije i nekritičke imitacije zapadnih uzora, a ne valja ni jalov lažni tradicionalizam koji se bavi obožavanjem pepela istorije umesto održavanja vatre.

Sarađivali ste sa značajnim imenima našeg glumišta Mirjanom Karanović, Mimom Karadžićem… Ipak ostaje žal za neostvarenu saradnju sa Zoranom Radmilovićem.

Sa Mirjanom i Mimom sam najviše radio na akademiji, za vreme studija. Radio sam i sa pokojnim Batom Stojkovićem, Danilom Lazovićem, radio sam puno toga sa Petrom Božovićem i Goranom Sultanovićem i sa mnogim drugim odličnim glumcima. Nažalost Zoran Radmilović koji je bio u podeli jedne predstave koju sam radio u Ateljeu 212 razboleo se i uoči početka rada na predstavi upokojio se. Da, žao mi je što nisam sa njim radio. Bio sam mlad i imao sam i te kako šta od njega da naučim.

Rijaliti je zagospodario medijskim nebom. Po Vama, svakome ko dobrovoljno više od 3 sata gleda rijaliti treba zabraniti da može da glasa na izborima. Jeste li i dalje pri tom stavu?

Naravno. Sprega nemoralne politike i zaglupljivanja naroda drži nas ovde gde smo. Kod nas su mehanizmi onoga što se naziva savremenom „demokratijom“ tako bolno vidljivi mada ovako ili onako oni deluju i drugde u svetu. Možda nije loše za razbijanje iluzija. Ako uspemo da odvojimo pogled od tih sirotih ljudi čije lažne živote pratimo kao utehu za naše bedno življenje i nizak stepen lične ostvarenosti. Mnogi nemaju snage za to a novine koje razrađuju kaljugu rijalitija zbog tiraža u mnogome pomažu produbljivanju bolesti.

Mnogi politiku kod nas porede sa rijalitijem. Ima li u tome istine?

Ne samo kod nas. Šta reći kad dođemo u situaciju da navijamo za jednu zvezdu rijalitija protiv zle žene u izboru za vladara najmoćnijeg carstva današnjice koje i te kako utiče na naše živote? Naš vladar je, šta god imali da mu zamerimo, a imamo mnogo toga, u prvom ešalonu vazalskih vladara koji su shvatili da je rijaliti danas dobitna kombinacija. Tokom izborne kampanje učinio je sve da ubedi narod da je i on zvezda rijalitija.

IZVOR: KURIR NOVINE