BRANISLAV LEČIĆ: Gotovo je Vučiću, narod ti je rekao DOSTA!

Podeli vest sa drugima!

Advertisements

 

Svim srcem podržavam proteste, smatram da je veličanstvena stvar što se ovaj narod osvestio i pobunio, uprkos hipnozi koju preko medija sprovodi vladajuća stranka.

 

Još ne protestuje većina ali, svakako, na ulice izlazi značajan deo naroda. Sam bunt je za mene veoma važan, budući da pokazuje da su ljudi i dalje zainteresovani za to da sami kreiraju svoju sudbinu, a da ne budu samo “ovce za šišanje i klanje”, u skladu sa potrebama vlasti, kaže u razgovoru za Danas Branislav Lečić, čuveni glumac i aktivni učesnik brojnih “narodnih pobuna” koje su organizovane u Srbiji u protekle tri decenije. Lečić ukazuje da je dobio pozive da govori na protestima “Jedan od pet miliona” širom naše države i da će se rado odazvati takvim molbama.

 

* Zašto je, prema Vašem mišljenju, baš sada izbio “bunt”?

– Bilo je vreme da se bunt desi i da se posle šest godina ove vlasti otreznimo i shvatimo da ovakav način vladanja i ovakva vrsta stida više ne smeju da se ponove. Naprosto, nerazvijenost demokratskih institucija jeste najveći problem u Srbiji. Naš zadatak sada je da istrajemo u zahtevima da se situacija izmeni, da dođe do promene vlasti, tačnije rečeno, do izbora koji će biti pravedni i “fer plej”, i da pokušamo da stvorimo nezavisne institucije, što podrazumeva i spoznaju da je vlast promenljiva i da, zaista, nije od presudne važnosti koja partija je vladajuća i koje ime je na čelu države.

 

* Da li su moguće nova “Terazijska česma” i “plišana revolucija”?

– Lično mislim da je “plišana revolucija” u toku, jer protesti su miroljubivi, bez agresije. Sazrela je svest kod ljudi da se ovde više ne može na silu vladati, niti obmanama, i da su potrebne snažne demokratske institucije, koje će zaštititi i vlast i opoziciju i građane.

Advertisements

 

*Kako komentarišete činjenicu da su se demonstracije protiv Vučićevog režima za kratko vreme proširile Srbijom?

– Prva stvar je, svakako, činjenica da se pobuna ne bi ni desila da ne postoji nezadovoljstvo naroda. To je prava dijagnoza. Znači, ljudi ne izlaze na ulice zato što im je lepo već zato što situacija nije dobra i zato što žele smenu ove vlasti. Naredni faktor jeste da bi nezadovoljstvo trebalo da se ispolji putem medija, tako što bi postojale emisije u kojima bi se govorilo o aktuelnim problemima, ali, toga nema. Mediji su porobljeni, što se čini ili autocenzurom ili ozbiljnim pretnjama režima. Oni koji rade u medijima dobro znaju da je čitav sistem umrežen i da bi svaka kritika izrečena na račun vlasti ostavila posledice po takve medije, njihove vlasnike ili kritički nastrojene novinare. Pošto nema slobode medija građani, dakle, ne vide artikulaciju svog problema u medijima, tako da oni izlaze na ulicu, koja postaje “medijski prostor”. Ako se to događa širom Srbije, onda predstavlja jasan znak da je cela zemlja nezadovoljna. Ali, ako krenemo da se prebrojavamo, upadamo u veliku zamku, jer je logika vlasti da postoji veći broj onih koji su zadovoljni, što je smešna teza – gde god postoji nezadovoljstvo država bi trebalo da sasluša ljude, u jednom demokratskom okruženju, a zatim da preduzme odgovarajuće poteze. Budući da ovde od demokratije odavno nema ništa i da vlada medijska diktatura i svaka druga prevara, onda nema ni mogućnosti za takvu vrstu bunta. Treća stvar jeste da je režim u proteklih šest godina uspostavio jedan suptilan strah, strah koji ja nazivam egzistencijalna korupcija.

 

DANAS.RS

FOTO: DANAS

 

Advertisements