ISTORIČAR ČEDOMIR ANTIĆ BRANI VUČIĆA: Kosovo smo već izgubili odavno!

Podeli vest sa drugima!
  • 149
    Shares

Srbija je u vreme međunarodne ekonomske krize, u periodu od 2009. do 2011. pod pritiskom spolja bila prinuđena da se odrekne realnog suvereniteta, uticaja i ustanova na Kosovu.

BEOGRAD – Srbija je u vreme međunarodne ekonomske krize, u periodu od 2009. do 2011. pod pritiskom spolja bila prinuđena da se odrekne realnog suvereniteta, uticaja i ustanova na Kosovu, kaže istoričar Čedomir Antić i dodaje da ne vidi šta još imamo da izgubimo na Kosovu.

“Srbija je imala neke argumente za postizanje istorijskog kompromisa sa Albancima, ali mi smo te argumente izgubili, pre svega zbog slepila Demokratske stranke, nejasne politike i pseudo-konzervativizma DSS-a i nezainteresovanosti ostalih partija i socijalnog radikalizma Srpske radikalne stranke”, rekao je Antić za Tanjug.

Posle 2001. godine, međunarodna zajednica je, ističe, tretirala Kosovo kao i sve ostale jugoslovenske republike.

“Prihvatili smo da Srbi ne budu nacionalna manjina i da imaju ona prava na Kosovu koja im je dao Ahtisarijev plan. Srbi imaju Zajednicu opština na Kosovu koja nema nikakva ovlasćenja. Imamo, slično, Zajedničko veće opština u Slavoniji, po Erdustskom sporazumu, koje je na nivou nevladine organizacije”, objasnjava Antić.

Stoga je, za njega, sasvim jasno da danas zapravo ni nemamo “crvene linije” u vezi sa rešavanjem statusa Kosova i Metohije.

“Crvena linija” za rešavanje kosovskog pitanja mogla je, uveren je, da bude istorijski kompromis u vreme kada je, početkom osamdesetih godina prošlog veka, Dobrica Chosić definisao ideju podele Kosova:

“To je značilo da po svim pitanjima Srbija popusti, ali i da po svim pitanjima određene ustupke daju i Albanci”.

Sada, međutim, ne govorimo o statusu Srba na Kosovu ili nekoj podeli, već samo, opisuje Antić, o tome da li će se naš ambasador tamo zvati ambasador ili visoki diplomatski predstavnik i da li će na pločici ispred stolice Republike Kosovo u Ujedinjenim nacijama stajati neka tačka ili tačkica, jer smo mi tako želeli.

Cenjeni istoričar napominje da je naša država pod pritiscima međunarodne zajednice učestvovala i u pregovorima koji su rezultirali Briselskim sporazumom.

“Pitam se šta je nama ostalo posle Briselskog sporazuma. Ostalo je pitanje prijema Kosova u međunarodne organizacije, takođe pitanje prijema Kosova u Ujedinjene nacije”, kaže Antić.

On, međutim, ukazuje da ta pitanja uopste ne zavise od Srbije:

“Može Srbija da prizna Kosovo, a da Ruska Federacija ili Kina ne dozvole njegov prijem u Ujedinjene nacije. Po mom misljenju, u ovakvom razvoju situacije, to bi se čak i dogodilo”, ukazuje Antić.

Ideju o širem društvenom doijalogu o važnim pitanjima, poput poziva predsednika Aleksandra Vučića na takav dijalog o Kosovu i Metohiji, smatra svakako jako važnom za razvoj demokratije.

Ovo je ozbiljna ideja, kaže, jer mi nismo imali ozbiljan dijalog na nivou vlasti i i opozicije, ali i čitavog društva sve do sada.

“Sad je, međutim, pitanje koliki je manevarski prostor naše države da bilo šta učini po pitanju Kosova u ovom momentu”, ukazuje Antić.

Ipak, želi da naglasi: “Vredi se boriti, sve dok nije kraj”.

IZVOR: NOVOSTI