IVAN TASOVAC SE PLAŠI VUČIĆA: On kad me zove na telefon MORAM DA SE JAVIM!

Podeli vest sa drugima!
  • 62
    Shares

Aktuelna premijerka Ana Brnabić je pravo osveženje u politici i zaslužuje svako poštovanje. A od predsednika sam učio, i to ne samo o politici. Hvala Svetom Guglu što na najbolji način demantuje sve koji su pokušali da predstave Srbiju kao Severnu Koreju kad je reč o medijskim slobodama.

 

Prošlo je godinu i po dana otkako je Ivan Tasovac otišao s mesta ministra kulture, ali je i dalje jedna od omiljenijih tema u kulturno-medijskoj čaršiji.

 

Još se, naime, analiziraju njegovi rezultati, pa ga tako jedni bojažljivo hvale, dok ga drugi gromoglasno kritikuju. On s tim, čini se, nema problem, jer je, kako kaže u intervjuu za Kurir, ponosan na sve što je dosad uradio, te ne žali ni za čim. Osim o danima provedenim na čelu Ministarstva kulture i informisanja, Tasovac govori i o radu Beogradske filharmonije, koju uspešno vodi kao direktor, ali i o spomeniku Zoranu Đinđiću, seriji „Nemanjići“, saradnji s predsednikom Aleksandrom Vučićem…

 

Godinu i po već niste u Vladi, da li vam nedostaje dnevna politika?

– Ovo pitanje mi zvuči kao kada biste čoveka sa zapaljenom cigaretom pitali da li mu nedostaje duvanski dim. U Srbiji je nemoguće pobeći od dnevne politike, jer je oduvek bila jedna od omiljenih tema građanstva.

 

Da li se kajete što ste svojevremeno prihvatili mesto ministra kulture?

– Kajem se toliko da svakodnevno sam sebi nanosim bol stavljajući oštre kamenčiće u cipele. A kada mi obaveze dozvole, klečim na leblebijama, šibajući se bičem po leđima ne bih li se dovoljno nakajao. Zašto bih se kajao? Radio sam najbolje što sam mogao. Ponosan sam što sam bio ministar u Vladi Srbije, kao i na sve što smo uradili.

 

Kažu da niste ispunili očekivanja onih koji su polagali velike nade u vas, takozvane druge Srbije.

– Pa ni „druga Srbija“ nije ispunila moja očekivanja. I ne samo moja, već ni očekivanja koja nalažu zdrav razum i minimum političke korektnosti, a to je da podrže reformske korake koje smo kao ministarstvo i vlada sprovodili, a za koje su se oni deklarativno zalagali prethodnih decenija. Verovatno zato što nikada nisu imali ni hrabrosti ni političke volje da bilo šta zaista menjaju.

 

Šta vidite kao svoj najveći uspeh na mestu ministra?

– Najverovatnije to što sam, s druge strane, uspeo da ispunim i prevaziđem očekivanja „prve Srbije“, pa su me i oni konstantno napadali i provlačili kroz blato u tandemu sa ovima koji su polagali nade u mene. Dopada mi se što sam postao istovremeno omiljena medijska meta napada kako obožavalaca nebeske Srbije tako i ovih koji čekaju sami sebe. I prvi i drugi su samo dve strane istog novčića. Jedini suštinski ideološki spor koji su ikada imali je da li kao kintu više vole dolar ili evro. I Stanić sit i Negrišorci na broju.

 

S ove distance – šta ste mogli, a niste uradili kao ministar?

– Znate šta, sedimo u Beogradskoj filharmoniji i, pravo da vam kažem, očekivao sam da ćemo pričati o našem najboljem orkestru. Ali OK. Sistemske promene su uvek i svuda napadane, jer rezultati nisu odmah vidljivi. A mi smo se, kao Vlada i ja kao ministar, upravo time bavili. Da je bilo lako – nije, ali uradio sam sve što sam mogao i ne žalim ni za čim.

 

Kako pamtite saradnju s Aleksandrom Vučićem, u čijoj ste vladi bili?

– Po tome šta sam sve naučio od njega, i to ne samo o politici. I da je bolje da te gnu ujede nego da ne čuješ telefon kada te zove.

 

Rad aktuelne premijerke Ane Brnabić biste ocenili kao…

– Najveće osveženje na srpskoj političkoj sceni. Zaslužuje svako poštovanje.

 

kurir novine