Za sve su zaduženi Amerikanci i CIA: KOSOVO JE TAJNI NARKO PROJEKAT sa 3 milijarde!

Podeli vest sa drugima!
  • 286
    Shares

Glavni deo avganistanskog heroina (više od 70%) ide u Evropu preko Kosova, preciznije, preko mafijaških grupacija kosovskih Albanaca.

 

Prema tvrdnji direktora Federalne službe RF za kontrolu i promet narkotika, Viktora Ivanova, na teritoriji Kosova deluje oko 15 krupnih narko-kartela. Oni obezbeđuju tranzit u Evropu kako avganistanskog, tako i latinoameričkog kokaina.

Poseban značaj u isporuci narkotika u Evropu ima balkanska maršruta iz Avganistana za koju je Kosovo ključni tranzitni čvor. Tu se odvija priprema za pretprodaju i pakovanje heroina za narednu isporuku u evropske zemlje.

Kilogram heroina košta 1000-2000 evra na granici Tadžikistana i Avganistana, na Kosovu 10.000 evra, a u zemljama Zapadne Evrope je njegova cena dostizala 150.000 evra.

Profesor Piter Dejl Skot, bivši kanadski diplomata: „Osnovni izvor svetskih problema u vezi sa narkoticima ne nalazi se u Kabulu, nego u Vašingtonu“.

CIA se bavi teškim i opasnim poslom. Jedan od zadataka paladina Imperije Dobra sastoji se u tome da sistematski traže, love, ubijaju i vešaju svoje bivše kolege koji su stali na put izdaje. Tako rade sve službe sa svojim odmetnicima.

Međutim, spoljna politika Sjedinjenih država ima jednu zanimljivu specifičnost. Na primer, čim je Vašingtonu bilo potrebno da u Avganistan uglavi „demokratiju“, tu je odmah otkriven agent CIA, Osama bin Laden, koji je obznanio da je borba sa Imperijom Dobra cilj njegovog života. Mistera Osamu su uhvatili i ubili, a ekspedicione snage US Army, kako su u Avganistanu bile, tako su i ostale.

Reklo bi se da je zadatak izvršen, zločinci poraženi, američki ratnici mogu da pakuju lične stvari i da se pozdrave sa avganistanskim prijateljima. A, eto, nije. Ništa od toga.

Da, brojno stanje kontingenta se smanjuje, troškovi za njegovo održavanje se umanjuju i to je apsolutno razuman potez s obzirom na nestabilnu finansijsku situaciju SAD. Ipak, to ne znači da Amerikanci nameravaju da odlaze iz Avganistana. Možda će se to nekada i desiti, ali u bližoj budućnosti neće.

Zašto Vašington ne gori od želje da svoje trupe ukloni iz Avganistana? Za odgovor na ovo pitanje treba postaviti drugo pitanje: šta je realni razlog upada SAD u tu zemlju?

Pogledajmo neke brojke. Prema podacima bivšeg saradnika agencije Tadžikistana za kontrolu narkotika, Ajdara Mahmadijeva, u Avganistanu je 1999. proizvedeno 4565 tona sirovog opijuma, 2000. g. (u julu te godine Talibani su zabranili uzgajanje maka) proizvedeno je 3276 tona; 2001. (godina trajanja zabrane) – 185 tona; 2002. (posle napada SAD na Avganistan i pada režima Talibana) – 2700 tona. Godine 2003.- 3400 tona; 2004. – 4200 tona; 2005.- 4100 tona; 2007. – 8200 tona, itd.

Najindikativniji datum u ovom nizu je 2001. g. kada je odlukom rukovodstva pokreta Talibana praktično obustavljena proizvodnja opijuma u Avganistanu. Šta se zatim desilo?

Svima su poznati slučaj sa dve srušene kule 11. septembra 2001. i različite verzije o tome ko je stajao iza terorističkog napada. Džordž Buš-mlađi izjavio je da su to učinili mister Osama i Al-Kaida (koja se danas bori za demokratiju u Siriji) i od Talibana zahtevao njihovo isporučivanje, ali, ili su Talibani stvarno odbacili zahtev Buša-mlađeg ili jednostavno nisu znali gde se svi ti ljudi nalaze, uglavnom, 7. oktobra 2001. krenule su krstareće rakete, strateški bombarderi i super teške bombe Daisy Cutter.

Sve te sprave su praskale, grmele, zavijale, fijukale i emitovale razne strašne zvukove. Avganistanski seljaci bili su zadivljeni impozantnošću Amerike.

Prema tvrdnji direktora Federalne službe RF za kontrolu i promet narkotika, Viktora Ivanova, na teritoriji Kosova deluje oko 15 krupnih narko-kartela. Oni obezbeđuju tranzit u Evropu kako avganistanskog, tako i latinoameričkog kokaina.

Poseban značaj u isporuci narkotika u Evropu ima balkanska maršruta iz Avganistana za koju je Kosovo ključni tranzitni čvor. Tu se odvija priprema za pretprodaju i pakovanje heroina za narednu isporuku u evropske zemlje.

Kilogram heroina košta 1000-2000 evra na granici Tadžikistana i Avganistana, na Kosovu 10.000 evra, a u zemljama Zapadne Evrope je njegova cena dostizala 150.000 evra.

Profesor Piter Dejl Skot, bivši kanadski diplomata: „Osnovni izvor svetskih problema u vezi sa narkoticima ne nalazi se u Kabulu, nego u Vašingtonu“.

CIA se bavi teškim i opasnim poslom. Jedan od zadataka paladina Imperije Dobra sastoji se u tome da sistematski traže, love, ubijaju i vešaju svoje bivše kolege koji su stali na put izdaje. Tako rade sve službe sa svojim odmetnicima.

Međutim, spoljna politika Sjedinjenih država ima jednu zanimljivu specifičnost. Na primer, čim je Vašingtonu bilo potrebno da u Avganistan uglavi „demokratiju“, tu je odmah otkriven agent CIA, Osama bin Laden, koji je obznanio da je borba sa Imperijom Dobra cilj njegovog života. Mistera Osamu su uhvatili i ubili, a ekspedicione snage US Army, kako su u Avganistanu bile, tako su i ostale.

Reklo bi se da je zadatak izvršen, zločinci poraženi, američki ratnici mogu da pakuju lične stvari i da se pozdrave sa avganistanskim prijateljima. A, eto, nije. Ništa od toga.

Da, brojno stanje kontingenta se smanjuje, troškovi za njegovo održavanje se umanjuju i to je apsolutno razuman potez s obzirom na nestabilnu finansijsku situaciju SAD. Ipak, to ne znači da Amerikanci nameravaju da odlaze iz Avganistana. Možda će se to nekada i desiti, ali u bližoj budućnosti neće.

Zašto Vašington ne gori od želje da svoje trupe ukloni iz Avganistana? Za odgovor na ovo pitanje treba postaviti drugo pitanje: šta je realni razlog upada SAD u tu zemlju?

Pogledajmo neke brojke. Prema podacima bivšeg saradnika agencije Tadžikistana za kontrolu narkotika, Ajdara Mahmadijeva, u Avganistanu je 1999. proizvedeno 4565 tona sirovog opijuma, 2000. g. (u julu te godine Talibani su zabranili uzgajanje maka) proizvedeno je 3276 tona; 2001. (godina trajanja zabrane) – 185 tona; 2002. (posle napada SAD na Avganistan i pada režima Talibana) – 2700 tona. Godine 2003.- 3400 tona; 2004. – 4200 tona; 2005.- 4100 tona; 2007. – 8200 tona, itd.

Najindikativniji datum u ovom nizu je 2001. g. kada je odlukom rukovodstva pokreta Talibana praktično obustavljena proizvodnja opijuma u Avganistanu. Šta se zatim desilo?

Svima su poznati slučaj sa dve srušene kule 11. septembra 2001. i različite verzije o tome ko je stajao iza terorističkog napada. Džordž Buš-mlađi izjavio je da su to učinili mister Osama i Al-Kaida (koja se danas bori za demokratiju u Siriji) i od Talibana zahtevao njihovo isporučivanje, ali, ili su Talibani stvarno odbacili zahtev Buša-mlađeg ili jednostavno nisu znali gde se svi ti ljudi nalaze, uglavnom, 7. oktobra 2001. krenule su krstareće rakete, strateški bombarderi i super teške bombe Daisy Cutter.

Sve te sprave su praskale, grmele, zavijale, fijukale i emitovale razne strašne zvukove. Avganistanski seljaci bili su zadivljeni impozantnošću Amerike.

 

IZVOR: AGENCIJE / BETA