UŽAS U SRBIJI! Duševne bolnice krcate, bolesni ljudi šetaju bez nadzora ulicama!

Podeli vest sa drugima!
  • 223
    Shares

Bolnice nemaju kapacitet da prime oko šest hiljada osoba s teškim duševnim poremećajima i mentalnim smetnjama, koje zbog svog stanja moraju biti hospitalizovane

U Srbiji ima oko 10.000 osoba s teškim mentalnim smetnjama, koje bi trebalo da budu smeštene u specijalizovane ustanove, a mesta u bolnicama ima tek za trećinu njih!

Kako kažu sagovornici Kurira, mnogi su agresivni i zahtevaju posebnu negu, ali država nema kapaciteta da se na odgovarajući način pobrine za njih.

Saša Janković iz Leskovca, čiji je sin Marko (26) ometen u razvoju i ima psihičke smetnje, kaže da već tri godine pokušava da pronađe ustanovu koja će pomoći njegovom sinu.
– Supruga i ja vodimo računa o njemu najbolje što možemo. Međutim, on je u poslednje vreme vrlo agresivan. Polupao je staklena vrata i razbio sve po kući. Kad se naljuti, teško ga je obuzdati. Drugi sin, koji ima ćerkicu od šest godina, morao je da ode iz stana kako je Marko ne bi povredio – priča Saša i kaže da se uzaludno obraćao svakoj ustanovi koja poseduje smeštaj za lica s tom dijagnozom:
– U ustanovi za decu i mlade „Sremčica“ rekli su nam da sin ispunjava uslove, ali, evo, već treću godinu ga ne primaju. Kad ih pozovemo, kažu nam da nas imaju u vidu i da će nam se javiti, ali prošle su godine – dodaje ovaj nesrećni otac.

Saša kaže da je Marko ponekad bio agresivan i prema prolaznicima, pa se plaši da neki naredni put neće moći da ga obuzda.

Psihijatar dr Milan Milić ističe da u poslednjih nekoliko godina postoji preporuka da se osobe sa psihičkim i mentalnim smetnjama u što manjem broju smeštaju u institucije. Cilj je da se radi na njihovom uključivanju u društvo.
– Uključivanje osoba sa smetnjama u društvo je dobra ideja, ali to mora da se uradi kako treba. Kod nas se smeštajni kapaciteti ne šire, a s druge strane, nisu razvijeni mehanizmi da se pomogne pacijentima koji nisu u ustanovama – objašnjava Milić.

On upozorava da ovaj nedostatak sistemskog rešenja može ostaviti i veće posledice.
– Među duševnim bolesnicima postoji 20-30 odsto onih na koje ne deluje nijedna terapija. Kod njih su manje-više stalno prisutne halucinacije i bizarna ponašanja. Nekima od njih, kao i osobama sa smetnjama u razvoju, kontrolni mehanizmi su jako slabi. Oni koji su agresivni nose rizik po sebe i po druge i o njima se mora voditi računa kako ne bi došlo do nekog ekscesa – kaže Milić.

U Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja nismo dobili odgovore.

 

 

KURIR