SRPSKI PLAĆENICI: Gde sve u svetu i za koje pare ratuju državljani Srbije!?

Podeli vest sa drugima!
  • 5
    Shares

Piše Želimir Bojović 

Iako je ustanovljeno da srpskih snajperista nije bilo u Turskoj, momci s ovih prostora zarađuju velike pare na poslovima zaštite u Iraku, Avganistanu i drugim žarištima.

Jedan od njih odlučio je da za Newsweek ispriča svoju priču.

Srpski snajperisti još uvek se mogu pronaći na nekima od najopasnijih svetskih žarišta. Za neke se tvrdi da su plaćenici, a neki se bore pod ugovorima velikih svetskih kompanija koje se bave poslovima zaštite i bezbednosti imovine i lica.

Početkom 2016., posebno je bilo aktuelno pitanje srpskih snajperista u Turskoj i da li se bore na strani Kurdske radničke partije (PKK).

Turski Sabah tada je bombastično izveštavao da su bezbednosne snage u gradu Cirize ubile jednog, a zarobile drugog srpskog snajperistu i da su još najmane petoro unajmili kurdski „Teroristi“.

Ipak, nakon tri dana, vest je iznenada nestala s naslovnih strana jer se ispostavilo da je lažna -što je potvrdio i turski šef diplomatije Efkan Ala.

 

Ako ih nema u Turskoj, ima li srpskih boraca na drugim svetskim ratištima – bilo je pitanje na koje smo pokušali da nađeno odgovor. I nismo dugo lutali. Posle nekoliko dana istraživanja stupili smo u kontakt s Konstantinom (pravi identitet poznat redakciji), iskusnim borcem s ratišta u jednoj susednoj zemlji, koji se upravo vratio s vojne misije u Saudijskoj Arabiji.

„Radio sam na zaštiti jednog ogromnog državnog projekta blizu granice s Jemenom. Bilo je veoma naporno, ali sad sam sa svojima kod kuće.“

Konstantin je samo jedan od nekoliko stotina, ako ne i hiljada, državljana zemalja nastalih raspadom Jugoslavije koji trenutno svoj hleb zarađuju na ratištima širom sveta.

Biografija našeg sagovornika je impresivna. Godinama radi u kriznim zonama na poslovima bezbednosti, a u najvećem broju slučajeva poslodavac mu je vlada SAD ili američke i britanske privatne firme iz oblasti bezbednosti.

U razgovoru za Njuzvik kaže da danas više i nema onih koji na ratište odlaze samo zbog avanture ili adrenalina, a još je manje onih koji u te ratove odlaze da bi namirili krvničku stranu svoje prirode.

„Takvih ljudi je najmanje. Najviše je onih koji u tome vide priliku za zaradu i zato prihvataju poslove obezbeđenje, najčešće u Avganistanu ili Iraku“, kaže Konstantin.

Oni koji rade za strane vojske potpisuju posebne ugovore, a u poslovima se vrte ogromne svote novca.

„Ukupna vrednost poslednjeg projekta u kojem sam učestvovao, a radio sam za američko ministarstvo odbrane, iznosila je 1,4 milijarde dolara.

Međutim, kad ljudi odlaze da rade za privatne firme u komercijalne svrhe, mesečno se može zaraditi između 6.000 i 12.000 dolara, dok oni pokriveni vojnim ugovorima dobijaju od 12.000 do čak 30.000 dolara. Što se mene tiče, ja ovaj posao ne radim zbog novca, već zato što volim to čime se bavim i bez obzira na zaradu, uvek mnogo ulažem u sebe.“

POVREĐENI I POGINULI

Veliki novac donosi i velike opasnosti. Prema jednom istraživanju američke organizacije „Pro pablik“, u poslovima u Iraku i Avganistanu stradalo je ili je teže povređeno 39 građana Srbije. Reč je o podacima iz 2009. godine -šta se desilo u međuvremenu, nije poznato.

Sagovornici Njuzvika upozoravaju da treba praviti razliku između plaćenika, odnosno onih koje nazivaju „psi rata“, i profesionalaca koji rade za zvanične vojske ili privatne kompanije.

Momir Stojanović, nekadašnji načelnik Vojno-bezbednosne agencije i sadašnji predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, objašnjava da, prema saznanjima stručnih službi, naši građani trenutno ne učestvuju na stranim ratištima, niti se ikakvi snajperisti iz Srbije bore u Turskoj, Iraku, Siriji…. „To tvrdim s velikom sigurnošću.“

Vojni analitičar Bojan Dimitrijević ističe da ipak ne treba imati iluzije da se ljudi s ovih prostora i dalje bore na stranim ratištima:

„Imali smo toliko njih s prostora Novog Pazara koji su registrovani na neuralgičnim tačkama, to nije ništa novo. Klasičnih plaćenika-ubica više nema tako mnogo, a i ne može se tek tako otići na neko ratište ili u opasnu zonu. Danas vam je potrebna ozbiljna obuka za tako nešto.“

 

  • NEWSWEEK.rs