ŠOKANTNI CIA IZVEŠTAJI O TREPČI: Najveći rudnik olova u Evropi je u fokusu SAD već 70 godina

  • 72
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Advertisement

Rudnik Trepča ocenjen je od strane CIA kao najveće nalazište olova u Evropi, procenjeno je da poseduje preko 4 miliona tona čistog srebra, a intrigantni detalji otrivaju i brojna “sumnjiva lica” u upravi rudnika.

 

Američka Cetralna obaveštajna agencija (CIA) pomno je beležila kakvim rudnim bogatstvima i prirodnim resursima raspolaže Jugoslavija. Osim kompletnog popisa svih rudnika na teritoriji SFRJ, CIA je pratila opšte stanje rudarstva i industrije u zemlji, a nekim rudnicima – kao što je Trepča – posvećena je naročita pažnja.

Dokument “RDP82-00457R006300180015-1” iz novembra 1950. godine otkriva da su Amerikanci veoma rano počeli da proučavaju srpski rudnik na Kosovu i Metohiji. U obimnom izveštaju koji je napravljen 2 godine kasnije pod šifrom RDP80-00809A000700060523-3, kapaciteti Trepče već su podrobno isptani.

 

PRVI SUSRET S TREPČOM

Izveštaj počinje opštim zapažanjima o položaju rudnika i njegovoj fizičkoj veličini, ali veoma brzo se prelazi na detalne opise kapacitete, opreme i profilizaciju ljudi koji rudnikom rukovode.

 

“Rudnik olova, cinka i srebra ‘Trepča’ nalazi se blizu Starog Trga, na oko 7.5 kilometara severoistočno od Zvečana i topionice blizu Zvečana. Rudnik se nalazi u klancu između dve planine koje su gole i erodirane. Komunikacija u ovoj oblasti je ekstremno teška. Rudnikom upravlja generalni direktor kojeg postavlja i koji je direktno odgovoran Generalnom Direktoratu za teške metale u Beogradu u Republici Srbiji”

Prema izeštaju CIA, još 1950. godine kapacitet rudnika je bio 2.300 tona rude dnevno, odnosno 59.000 tona mesečno. “Ako bi se radilo u 3 smene od osam sati, 210 dana godišnje, godišnje bi bilo moguće proizvesti 714.000 tona rude”.

 

Što se rezervi rudnika tiče, CIA se tada još uvek oslanjala na sledeće sovjetske procene:

 

Kategorija A (potvrđeno, dostupno i spremno za vađenje): 3.700.000 tona rude od 7.5 odsto olova, 4.7 cinka i 125 grama srebra po toni.

Kategorija B (potvrđeno istraživanjem i preliminarnim bušenjem): 2.100.000 tona rude od 7 odsto olova, 3.2 cinka i 100 grama srebra po toni

Kategorija C (procene na osnovu geoloških indikacija): 4.300.000 tona rude od 5 odsto olova, 2.3 odsto cinka i 80 grama srebra po toni.

Prema ovim procenama, Trepča je raspolagala sa oko 4 miliona tona čistog srebra. Samo dve godine kasnije, ta količina biće procenjena kao značajno veća.

 

U dokumentu se dalje detaljno opisuje kakva je oprema dostupna u rudniku, u kakvom je stanju kao i na koji je način rudnik povezan – energetski i transportno – sa ostatkom industrije.

Iz savršeno detaljnog spiska opreme u Trepči, u kojem su navedeni čak i “pijuci uvezeni iz Engleske i Nemačke”, jasno je da je američka obaveštajna agencija imala svoje ljude u rudniku, kao i u drugim industrijskim centrima na Kosovu, a koji se spominju u dokumentima CIA.

Advertisement

Naročito je zanimljiva je stavka 12 naslovljena “Ličnosti” u kojoj stoji sledeće:

a. Branko Petrović, zamenik direktora rudnika. Vatreni komunista. Neinteligentan, ekstremno ambiciozan, nepošten i opšte poznat kao potkazivač

b. Vojin Stojsavljević, glavni inženjer. Renomirani komunista i član partije. Ne sme mu se verovati. Izuzetno ambiciozan oportunista.

c. Boris Saharov, inženjer. Belogardejac Rus rođen na Kavkazu oko 1905. Došao je u Jugoslaviju 1920. godine. Opasno je antikomunistički nastrojen, a sačuvao je svoju poziciju samo zato što je nezamenljiv. Izuzetno efikasan i kvalifikovan inženjer. Njegova supruga živi u Belgiji.

NAJVEĆI RUDNIK U EVROPI

U dokumentu naslovljenom “Trepča rudnik olova na Kosmetu i mineralni resursi Crne Gore”, označenom kao okument od posebne važnosti za nacionalnu bezbednost SAD, na samom početku se navodi da je Trepča raspolaže najvećim rezervama olova u Evropi, kao i da je rudnik poznat ne samo po ukupnoj količini rude, već i po zastupljenosti metala u rudi.

 

Procene CIA oslanjaju se na monografiju Dr. P Šumahera, nemačkog eksperta sa Frajburške akademije za Rudarstvo, koji je godinama radio kao geolog u Trepči, izveptaje američkog novinara Džona Kristija i “lične posete rudniku koje je odobrila vlada Jugoslavije”.

U izveštaju iz 1952. godine, procene rezervi Trepče daleko su veće nego u prethodnom

“Oko 10 milijardi tona rude je izvađeno do danas. Rezerve su procenjene na još 10 milijardi: 3.7 milijardi tona rude od 7 odsto olova, 4.2 odsto cinka i 125 grama srebra po toni; 2.2 milijardi tona rude od 6 odsto olova, 6 odsto cinka i 100 grama srebra po toni; 4.3 milijardi tona rude od 5 odsto olova, 2 odsto cinka i 80 grama srebra po toni.”
S obzirom na ubrzanu industrijalizaciju u Jugoslaviji i pojačanu eksploataciju resursa, ove rezerve mogu biti potrošene za petnaestak godina, naznačeno je u dokumentu uz napomenu kako su male verovatnoće da će slično nalazište biti pronađeno u blizini.

CIA ocenjuje da efikasnost rudnika nije zadovoljavajuća. Osim loših uslova rada i slabih bezbednosnih mera, izveštaj ističe kako “mnogi kvarovi ostaju nepopravljeni zvog želje da rudnik nastavi da radi punom parom”.

Ova dva dokumenta, kao i niz drugih u kojima se Trepča pominje, svedoče o tome koliko su rude i drugi prirodni resursi u inostranstvu, igrali važnu ulogu u krojenju spoljne politike SAD od samog formiranja njene najznačajnije obaveštajne agencije.

Praćenjem rudarskog i industrijskog sektora Jugoslavije, kao i mapiranjem njenih rudnih bogatstava, CIA je imala jasan “pregled igre” na osnovu kojeg je mogla da prognozira ne samo tempo razvoja zemlje, već i njene poteze na međunarodnoj ekonomskoj pozornicii.

 

PIŠE Novak Lukovac

Advertisement
  • 72
  •  
  •  
  •  
  •  
  •