RUSKI MEDIJI: VUČIĆ JE IZDAJNIK! Predsednik Srbije je dvostruka ličnost i vikend rusofil!

Podeli vest sa drugima!
  • 225
    Shares

Spoljna politika Srbije i predsednika Aleksandra Vučića u poslednjih pola godine su u centru pažnje ruskih medija kada se izveštava o Balkanu, a među novinarima i analitičarima preovladavaju dva oprečna stava.

 

S jedne strane, politika Vučića prema Rusiji se prihvata sa razumevanjem i odobravanjem, dok se u pojedinim državnim medijima se otvoreno navodi da Vučić vodi Srbiju pravo u NATO i da je on zapravo izdajnik Rusije.

Politiku Aleksandra Vučića prema Kremlju i Rusiji analizira ruski politikolog Nikita Bondarjev, koji živi u Beogradu, u svom najnovijem tekstu objavljenom na sajtu Nove sprske političke misli. On smatra da je još prerano da se Vučić otvoreno nazove izdajnikom, jer je reč o podeljenoj ličnosti u kojoj se međusobno prepliću i težnja za evrointegacijama i ljubav prema Rusiji. Tekst Nikite Bondareva prenosimo u celosti:

“Dvoliki Aleksandar”

U Beogradu 23. juna održala se svečana inauguracija predsednika Aleksandra Vučića. O ovom čoveku se za poslednjih pola godine prilično mnogo pisalo u ruskoj štampi: bilo je tu reči i o iznenadnoj odluci aktuelnog premijera da se kandiduje za predsednika, i o krajnje specifičnoj predizbornoj kampanji, i o zagonetnom ćutanju Vučića po pitanju svog „naslednika“ u vladi. Najzad, kao poslednji akord dobili smo postavljanje za novog premijera ženu (što je već samo po sebi istorijski presedan), pa još i aktivnu i delatnu predstavnicu seksualne manjine (što već zalazi u domen naučne fantastike).

Važno je podvući da je na inauguraciji Vučića prisustvovala krajnje reprezentativna delegacija iz Rusije – vicepremijer Dmitrij Rogozin, zamenik sekretara Generalnog odbora „Jedinstvene Rusije“ Sergej Železnjak i zamenik predsednika Državne dume Pjotr Tolstoj. Treba takođe dodati da je par nedelja ranije u zvaničnu posetu Beogradu došao predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin, koji je predsedniku Srbije čestitao na polaganju zakletve – tj. na formalnom stupanju na dužnost. Prisustvo ovih političkih teškaša sasvim nedvosmisleno svedoči o značaju odnosa sa Srbijom za Rusiju, kao i o poverenju kojim kod ruskih vlasti raspolaže Vučić.

Pri tome u ruskoj štampi imamo praktično polarne razlike u stavovima o srpskom predsedniku i njegovim političkim prioritetima. „Rosijskaja gazeta“ bodro raportira o Vučićevim uspesima, o tome kako se nove/stare vlasti u Srbiji dosledno pridržavaju vojne i političke neutralnosti, odbacuju mogućnost pridruživanja zapadnim sankcijama protiv Rusije, i uopšte o tome kako Rusija i Srbija „nikada nisu bile bliže“. Istovremeno, na ništa manje zvaničnom mediju od RG – sajtu „RIA Novosti“ – pojavljuje se ciklus tekstova Ilje Pšeničnjikova, u kome autor retorički postavlja pitanje „Srbi, kuda veslamo?“, i odgovara sam sebi: srpske vlasti veslaju u natovskom čamcu, a u smeru izdaje Rusije.

Po istom ključu piše i analitičar radija „Sputnjik“ Mihail Šenkman (primetićemo da je „Sputnjik“ takođe državni medij, ispostava medijske kuće „Rusija danas»). Tekstovi Šenkmana i Pšeničnjikova pojavljuju se praktično neposredno pre zvanične posete Beogradu V. Volodina, što dovodi do toga da srpska redakcija tog istog „Sputnjika“ biva primorana da vanredno istupi sa svojevrsnim demantijem, u kontekstu da su, bez obzira na pojedinačne kritične tekstove o Vučiću u ruskim medijima, odnosi Rusije i Srbije jaki kao i pre. Kritična i pohvalna tendencija objedinjuju se u materijalima Olge Bondarjenko u „Nezavisimoj gazeti“, gde se nabrajaju sva „klimava“ mesta rusko-srpskih odnosa, ali se dolazi do zaključka da „Vučić može postati najuticajniji političar Balkana“, pa samim tim Rusija treba da čuva i održava dobre odnose sa njim.

Kao naročit kuriozitet vredi pomenuti publikaciju Moskovskog Karnegi centra, čiji autor, očigledno dezorijentisan postavljanjem za premijera Srbije otvorene lezbijke Ane Brnabić, dolazi do zaključka da „autoritarni režim može povećati nivo tolerancije u društvu znatno brže od demokratije“. Tvrdnja je sporna već sama po sebi, a za informativni resurs kakav je Karnegi centar ona je praktično jeretička.

IZVOR: SPUTNIK