POZITIVNA STRANA SRBIJE! Ova deca su uspela da POBEDE RAK, sada pomažu drugoj deci!

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Advertisement

Oni su imali rak. Borili su se, izborili i danas su savim normalna deca, koja se od drugih razlikuju samo po jednoj stvari – svoje slobodno vreme provode pomažući vršnjacima koji se bore sa karcinomom.

 

Deca heroji – jedino tako mogu da se opišu Milica (18), Uroš (14) i Vanja (14), kao i mnogobrojni drugi mališani koji su još u detinjstvu izborili najtežu bitku u životu. Oni su imali rak. Borili su se, izborili i danas su savim normalna deca, koja se od drugih razlikuju samo po jednoj stvari – svoje slobodno vreme provode pomažući vršnjacima koji se bore sa karcinomom.

Po njihovom osmehu nikad ne biste rekli da su od najranijeg detinjstva više vremena provodili u bolnici nego izvan nje, da su zbog borbe sa opakom bolešću propustili dobar deo odrastanja i da su danas, kao mladi tinejdžeri, duplo zreliji od svojih vršnjaka.

Oni su bili glavne zvezde na juče održanoj konferenciji “Teen Talk 2015”. Čim su stali pred publiku i objasnili čime se bave i kroz šta su sve prošli – i to sve ne skidajući osmeh sa lica – podigli su čitavu puliku na noge.

Milica, koja je najstarija među njima i ima 18 godina, pre 7 godina dobila je strašnu dijagnozu. Leukemija.

– Tada nisam znala ništa o tome. Samo sam znala da je neko imao rak, i da je umro od toga. Roditelji su se prvo plašili da mi kažu od čega bolujem, ali sam posle mesec i po dana na odeljenju sa decom obolelom od raka i sama shvatila da imam rak, a ne neku tamo izmišljenu bolest. Vremenom sam se navikla i na bockanje i na život u bolnici. Mislim da sam dobro podnela vesti, jer sam pomislila “ako sam do sad preživela, verovatno mi ništa neće biti” – iskreno je ispričala hrabra Milica.

Advertisement

Pored nje sedi Vanja. Ona ima 14 godina, dugu smeđu kosu, rumene obraze i topao osmeh. Po svemu sudeći, obično dete. Sve dok ne ispriča svoju priču.

– Ja sam takođe lečena od leukemije, kada sma bila jako mala. Nisam uopšte shvatala o čemu se radi, dok mi u bolnici nije opala kosa. Tada sam shvatila da je nešto opasno u pitanju. Lečenje je bilo bolno i teško. Najviše me je bolela lumbalna punkcija, jer sam posle nje sat vremena morala mirno da ležim na leđima. Ipak, imala sam oko sebe dosta vršnjaka koji su me zabavljali i bilo mi je na neki način lepo – priseća se Vanja.

Tu je i jedan dečak, Uroš. On ide u osmi razred osnovne škole i borio se sa tumorom na mozgu. Iako izgleda kao prosečno 14-godišnje dete, po njegovim rečima se jasno vidi da je u duši mnogo stariji. Zbog borbe je morao da odraste takoreći preko noći.

– Nisam baš najbolje znao od čega bolujem, ali sam znao da je nešto slično raku. Ni sad ne znam koja je razlika između raka i tumora. Ja nisam dobio hemoterapiju, ali sam išao na zračenje, koje se obavlja u jednoj velikoj mašini i jako je neprijatno. Posle toga vas boli želudac… – priča Uroš.

Ova deca su se tokom borbe sa rakom družila sa svojim vršnjacima, jer su dečija odeljenja puna mališana sa raznim oblicima karcinoma. Iako je bilo bolno i strašno, neke stvari su im ostale u posebno lepim uspomenama. Druženje, igranje društvenih i igara i – posete drugara.

– Učiteljica mi je došla u posetu u bolnici i donela mi veliki pano, koji su moji drugari iz odeljenja ispunili raznim pismima. Mnogo mi se dopao, i držao sam ga iznad kreveta sve do kraja lečenja – priseća se dečak.

IZVOR: NOVOSTI

Advertisement
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •