OVO JE REZULTAT POLITIČARA: Izvršitelji popisuju stvari socijalnim slučajevima!

Podeli vest sa drugima!
  • 163
    Shares

* Slavica i Milutin Jojić deo su “niške armije” od oko 10.000 ljudi koji primaju novčanu socijalnu pomoć i one od oko hiljadu ljudi koji se hrane u Narodnoj kuhinji.
Živimo u strahu, ne znamo kada će da banu i šta će biti kada dođu sledeći put. Za sada su nam popisali stvari, a u opasnosti je i stan, jer nismo u stanju da izmirimo komunalne dugove…,

kaže Nišlija Milutin Jojić (58), koji zajedno sa sestrom Slavicom (56), koja je nakon šloga i operacije na mozgu bezmalo nepokretna, živi od socijalne pomoći. Vrata njihovog stana su širom otvorena i za one od kojih strahuju – privatne izvršitelje, kako bi u stan ušlo što više svetla, pošto im je struja isključena još pre tri godine.

Slavica i Milutin su deo “niške armije” od oko 10.000 ljudi koji primaju novčanu socijalnu pomoć, i one od oko hiljadu ljudi koji se hrane u takozvanoj Narodnoj kuhinji. Prema profilu Republičkog zavoda za statistiku, iz januara ove godine, na evidenciji centara za socijalni rad u Srbiji nalazi se ukupno 697.428 korisnika socijalne zaštite, što je čak 9,5 odsto ukupnog stanovništva. Poslednja Anketa o prihodima i životnom standardu (SILC), zasnovana na podacima iz 2015, pokazuje da je Srbija i dalje prva u Evropi po stopi rizika od siromaštva, pošto se u takvom riziku nalazi čak četvrtina stanovništva (25,4 odsto), naspram 17,3 odsto u Evropi.

Uprkos takvim pokazateljima, država nema sistem “pozitivne diskriminacije” socijalno ugroženih u pogledu izmirenja sve većih komunalnih računa preduzeća koje osniva ona ili lokalne samouprave, već postoje separatne subvencije, pa i sporadične “akcije” reprograma dugovanja, koje se često razlikuju od jedne do druge lokalne samouprave ili javnog preduzeća. “Sudbina” najsiromašnijih zavisi i od lične odluke izvršitelja – pa i postojanja ili nedostatka njihove empatije, koji procenjuju da li će obustaviti postupak izvršenja ili ipak popisati “ono nešto” njihove pokretne i nepokretne imovine.

 

– Slavica je pre tri godine samo pala, a onda su joj operisali mozak, pola glave joj je bilo otvoreno. Bila je potpuno nepokretna, ja sam je nosio do toaleta i brinuo o njenoj higijeni. Tada su nam isključili struju. Od tada živimo na sveću, ne kupamo se, samo se brišemo vlažnim maramicama, a komšinica Slavici opere kosu. Pošto nemamo ni grejanje, ove zime spavamo sa kapama i marama na glavi. Hranimo se u Narodnoj kuhinji. Kada mi dođe sin i kupim mu pljeskavicu, sestra i ja tog dana ne jedemo, pijemo samo vodu. Ipak, izvršitelji, koji su prošle godine bili tri puta, poslednji put su nam popisali dve regala i zamrzivač, koji inače ne radi jer nemamo struju – kaže Milutin Jojić za naš list.

 

On i sestra mesečno primaju socijalnu pomoć od ukupno 13.867 dinara. Slavica je primala naknadu za tuđu negu i pomoć u iznosu od 9.180 dinara dve godine, počev od decembra 2013, ali su onda lekari zaključili da se dovoljno opravila jer, kako kažu u toj porodici, nekako uspeva da ode sama do toaleta. Ni banju nije koristila jer su im “rekli da nema pravo”. Oboje su završili gimnaziju, ona nikada nije bila zaposlena, a njen brat ima manje od deset godina radnog staža, pošto su ga upošljavali “na određeno”, a onda otpuštali. Za grejanje duguju 250.000, a za struju oko 80.000 dinara.

Direktor niškog Centra za socijalni rad Zoran Jović kaže za Danas da Jojići i drugi korisnici socijalnih prinadležnosti imaju subvencije za plaćanje komunalnih računa gradskih javnih preduzeća. Ako su korisnici radno sposobni, računi za iznošenje smeća, vodu i daljinsko grejanje se umanjuju 30 odsto, a ako su radno nesposobni i do svih 100 odsto. Pri tom, pošto se prilično često dešava da su pravno neuki, oni mogu dobiti besplatnu pravnu pomoć na Pravnoj klinici Pravnog fakulteta, kao i u pojedinim gradskim opštinama – Medijani i Paliluli.

– Ipak, veliki broj njih dolazi i žali se da su im izvršitelji kucali na vrata ili popisivali imovinu. Prema njihovim rečima, izvršitelji uglavnom konstatuju da nemaju iz čega da naplate dug. Kada ustanove da naši korisnici ipak imaju imovinu koja može poslužiti za naplatu duga, mi im izdajemo dokument o lošem socijalno-ekonomskom statusu, koji im pomaže da izvršitelji donesu odluku o plaćanju duga “na odloženo” ili na rate. U principu, to je lična odluka svakog izvršitelja. Izvesno je, dakle, da korisnici socijalne pomoći moraju da plate komunalna dugovanja ukoliko izvršitelji procene da imaju iz čega – kaže direktor Jović.

 

DANAS.RS