OTAC MLADIĆA POGINULOG U VOJNOJ FABRICI: Nude mi pare da ćutim, ali moj mrtav sin nije na prodaju!

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Advertisement

Milovan Milivojević tvrdi da mu je rukovodstvo „Milana Blagojevića“ ponudilo nagodbu u zamenu za ćutanje o okolnostima pod kojima je njegov sin Milomir poginuo u eksploziji u julu ove godine.

 

LUČANI – Milovan Milivojević, otac mladića koji je u julu ove godine nastradao u eksploziji u vojnoj fabrici u Lučanima, optužio je nadležne da prikrivaju okolnosti pod kojima se dogodila nesreća u kojoj su izgubljena dva života.

Njegovu porodicu tek nakon 88 dana od tragedije primilo je rukovodstvo fabrike „Milan Blagojević“, ali umesto da dobiju izveštaj o tome kako je do nesreće došlo i ko je odgovoran, kako kaže, ponuđena mu je nagodba u zamenu za prikrivanje niza propusta zbog kojih je do sada stradalo nekoliko desetina ljudi. Milivojević kaže da je u Lučanima postala praksa da kada neko nastrada na radnom mestu, njegovoj porodici se daju stanovi, radna mesta ili novac u zamenu za odustajanje od krivičnog gonjenja.

 

Pare i stanovi mi ne trebaju

– Moj mrtav sin Milomir nije na prodaju, nama novac i stanovi nisu potrebni, mi samo tražimo da se utvrde okolnosti pod kojima je došlo do nesreće, jer već sada iz vrha fabrike provejavaju glasine koje bi mog mrtvog sina označile kao krivca. To je takođe dugogodišnja praksa, jer ako se krivica svali na stradale, tako je najlakše zatvoriti slučaj – priča očajni otac Milovan, koji 31 godinu radi u vojnoj fabrici u Lučanima.

Advertisement

 

On se dobro seća 14. jula, kada se dogodila nesreća.
– Bio sam zajedno u smeni sa sinom, njegov radni pogon je od mog udaljen oko 150 metara. Došao je kod mene nakratko i otišao da kolegama pomogne oko utovara buradi u kojima se nalazio barutni otpad, što inače nije bio njegov posao. Ubrzo je došlo do eksplozije – priča Milivojević.

On ističe da je barutni otpad eksplodirao zbog nepoštovanja brojnih procedura.
– Umesto da u buretu bude 30 kilograma otpada, burad su težila i po 70, u njima nije bilo antistatik vreća, a u magacinu, gde je bilo propisano da otpada sme biti najviše 450 kilograma, u trenutku nesreće ga je bilo oko tonu i po.

 

Takođe, taj otpad je mimo procedura predugo stajao u skladištu, a zna se da je tada vrlo nestabilan. Pritom, na buretu su bili metalni obruči koji mogu da varniče – objašnjava otac stradalog radnika, dodajući da u trenutku nesreće poslovođa, kao ni vođa smene nisu bili na svom radnom mestu.

 

Milivojević ističe da u poslednjih 30 godina za brojne incidente kojih je bilo niko nije odgovarao.
– Razne komisije koje su tu dolazile radile su svoj posao, ali i pored očiglednih propusta nadležnih u fabrici, nikada niko nije smenjen i nije odgovarao zbog smrti ljudi. Na sastanku s direktorom čuli smo da je od 1992. godine do danas stradalo 18 radnika, a zaposleni pričaju da je od početka rada fabrike do danas stradalo više od 30. Nemoguće da nikada niko nije bio kriv – rekao je Milivojević.

IZVOR: KURIR.RS

Advertisement
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •