Do prve linije metroa ipak teško do 2022, ni Vesić ne veruje

Podeli vest sa drugima!
  • 226
    Shares

Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su odluku o izradi Plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu. Vlast tvrdi da je time počela da ispunjava predizborno obećanje da će do 2020. početi izgradnja metroa.

 

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ne veruje da prva linija metroa može da bude izgrađena do 2022.

To je, podsetimo, bilo jedno od glavnim predizbornih obećanja SNS u kampanji za beogradske izbore.

 

Vesić obećava da ce Beograđani prvom linijom metroa moći da se provozaju u narednom mandatu beogradske vlasti, jer iskustva pokazuju da se linija metroa gradi od četiri do 6 godina.

 

Bivsi gradonačelnik Beograda, sada odbornik opozicionog Saveza za Srbiju, Dragan Đilas ne veruje da je početak izgradnje metroa 2020. realan. On kaže da žali što je aktuelna vlast napustila projekta rađen za vreme njegovog mandata po kome je metro trebalo da ide od Zemuna do Ustaničke ulice.

Đilas veruje da je trasa metroa promenjena zbog ugovorne obaveze o izgradnji Beograda na vodi. Vesić to demantuje i kaze da ugovorne obaveze nema, ali da je normalno da se metro gradi tamo gde žive ljudi.

 

Zamenik gradonačelnika tvrdi da je pravac od Makiškog polja prema Sajmu najprometniji i najzakrčeniji putni pravac u Beogradu koji će izgradnjom prve linije metroa biti rasterećen.

Na početku sednice odbornička grupa Savez za Srbiju tražila je dopunu dnevnog reda – da se razmotri ugovor o koncesiji za deponiju Vinča.

 

Nikola Jovanović iz Narodne stranke tvrdi da je to najštetniji ugovor u skorijoj istoriji, koji će Beograđane u narednih 30 godina koštati milijardu i 500 miliona evra.

 

On tvrdi da postoje procene da se spalionica može izgraditi za 150 miliona evra, što je 10 puta manje novca od onoga koji će Beograđani platiti koncesionaru.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je odgovario da je plan za Vinču iz 2011. godine, kada je gradonačelnik bio Dragan Đilas, predvideo zaduživanje za izgradnju spalionice, a kredit bi, kaže Vesić, vraćali Beograđani koji bi na ime taksi za smeće godišnje plaćali 127 evra po domaćinstvu.

 

Zato veruje da je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa francusko-japanskim konzorcijumom bolje rešenje za grad Beograd.

 

AUTOR TEKSTA: N1 Srbija / Emina Kovačević