Američki diplomata raskrinkao Vučića: Srbija neće imati standard EU ni za 30 godina!

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Advertisement

Prioritet broj jedan mora biti ekonomski napredak. Većina država regiona ima rast od tri ili četiri odsto godišnje, ali čak i sa tim razvojem, ili razvojem od šest odsto, neće dostići prosek EU u sledeće tri decenije. Ne žmurimo na korupciju političara na Balkanu, a za izbor lidera su odgovorni građani, kaže Hojt Brajan Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD.

Sa malim prekidima, karijera američkog diplomate Hojta Jia povezana je sa Balkanom gotovo dve i po decenije. Iz prvog reda je posmatrao neke od najvažnijih događaja na ovim prostorima – 1993. je pratio pripremu Dejtonskog sporazuma, 1999. je sedeo u kancelariji Havijera Solane, iz Podgorice je pratio kako se razdvajaju Srbija i Crna Gora, iz Soluna kako Grčka tone u finansijsku krizu, a iz Zagreba kako se Hrvatska priprema za ulazak u Evropsku uniju.

Danas je prvi operativac američke administracije za Balkan. U martu je u Prištini razgovarao sa Hašimom Tačijem, posle čega je predlog za formiranje kosovske vojske sklonjen s dnevnog reda. U maju je posetio Makedoniju, nakon čega se Nikola Gruevski povukao, a Đorđe Ivanov ponudio mandat Zoranu Zaevu.

Istog meseca je u Albaniji razgovarao sa političkim liderima, posle čega su se svi složili da idu na izbore. Na istom putovanju se video i s Aleksandrom Vučićem i Sašom Jankovićem u Beogradu. Razgovor za NIN vođen je neposredno pošto se Ji vratio iz Beograda, sa svečanosti povodom inauguracije predsednika Aleksandra Vučića.

Advertisement

– Bio je to vrlo impresivan događaj. Čuli smo i, kako mi se čini, veoma značajan govor predsednika Vučića, u kom nam je predstavio svoju viziju budućnosti – kaže Ji.

Na pitanje kako teku razgovori sa liderima u regionu i šta oni traže zauzvrat, Ji odgovara:

– Mi smo tu da pružimo podršku, ohrabrenje, da damo savet ako je potreban, ali i povremeno da pozivamo na odgovornost naše partnere. Kada mi ili naši partneri preuzmemo neku obavezu, smatramo da strane jedna drugu treba da drže za reč za ono na šta su se obavezale. Jedan od najvažnijih faktora na Balkanu je saradnja SAD i EU. Gde god su SAD i EU delovale zajedno, radile u istom smeru, obično je bilo napretka. Zato smatram da je ključni činilac napretka volja političkih lidera da urade ono što treba da urade i prihvate savet i pomoć međunarodne zajednice. Pokušavamo zajedno sa našim partnerima da utvrdimo zajedničke ciljeve. Očigledno je da se ne slažemo ni sa jednom zemljom u potpunosti. Ali ono što smo pokazali na Balkanu je želja da sve zemlje prvo postanu stabilnije, drugo, da se razvijaju i treće, da budu bezbedne. Ti ciljevi su međusobno povezani i, ako se složimo koji su koraci neophodni, do napretka će veoma brzo doći. Videli smo, na primer, šta je bilo u Crnoj Gori, u zemlji u kojoj je političko rukovodstvo, vođeno tadašnjim premijerom Đukanovićem, a zatim i premijerom Markovićem, donelo stratešku odluku da se priključi NATO i EU.

Neke od poteza političkih lidera na Balkanu Ji naziva „spornim pitanjima.“

(NIN)

Advertisement
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •