DELITE VEST! Bolesna devojčica Vučiću: Zašto umiremo? Zašto vam bolesna deca nisu bitna?

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Advertisement

Darija Petrović ima samo 16 godina, a živi sa svakodnevnim bolom. Ova devojčica ima čak 55 dijagnoza u Srbiji, a nažalost nije prikupljeno dovoljno novca kako bi se njeno lečenje nastavilo na klinikama u inostranstvu.

 

Neke od bolesti od kojih boluje spadaju u retke – Von Willebrand (poremećaj zgrušavanja krvi, faktori svi ispod 0), Menierova bolest, Epilepsija (jos uvek neutvrđena vrsta epija), Lumbalni sindrom (retkost za osobe tog uzrasta, poremećaj rada štitne žlezde, nodus na štitnoj zlezdi, adenom na pljuvačnoj žlezdi…

Darija pokušava da živi normalno, ali je u tome ometaju svakodnevni bolovi u stomaku, glavi, kostima, vrtoglavica, mučnina… Bol pokriva najlepšim osmehom, ali i pričama koje piše, sviranjem gitare… Međutim, ovoga puta njena priča je potresni vapaj. Ona je na svom Fesjbuk nalogu objavila otvoreno pismo, obraćajući se državnom vrhu sa samo jednim pitanjem – Zašto joj ne pomognu na putu izlečenja?

Darijino emotivno pismo prenosimo u celosti.

“Počeću sa običnom početnom frazom, sa “poštovani”, mada mnogi ne shvataju šta ta reč uopšte znači.
Poštovani, predsedniče, premijerko, ministri, poslanici i svi zaposleni u ministarstvima, doktori koji ne dajete šansu za moje izlečenje želim da vam se javno obratim.

Pitate se, zašto javno? Zato što je milion puta zakucano na sva vaša vrata, koja su bila zatvorena, za sve molbe i očajne krike moje majke, koja je tražila samo jedno, da spase život svome detetu. Zabarikirana sistemom, obilnom administracijom, pravilima, propisima koji ne važe za sve i još svašta nešto, što je vrednije od mog života. Života deteta. Života dece.
Obraćam vam se lično, ja Darija Petrović. I pitam vas, svesna da neću dobiti odgovore na moja pitanja. Zašto mi ne pružate šansu da živim, da budem koristan i ravnopravan član ovoga društva? Sa čime sam zaslužila sa svojih 16 godina da budem sistemski odbačena iz ovog društva? I to samo što sam obolela od neke bolesti. Bolesti koju mi vi ne dozvoljavate da se pronađe i možda izleči. Vašim pravilima, propisima, administracijom… I opet se ponavljam, koja važi samo za nas male neprimetne članove ove sistemske zajednice.

Zašto me otpisujete pre nego i što ste me upoznali i uverili se da i ja mogu da budem korisni član zajednice? Zašto mi ne pružate šansu?
Ako već nećete da mi ispunite želju, da živim, bar mi dajte šansu da se lečim, da pokušam, da se borim….Pokažite mi da je moj život vredniji od bilo koje administracije, propisa, sistema… Dajte mi šansu.

Advertisement

Znam da znate, jer vi sve znate, da 20. avgusta, treba da idem na kliniku u inostranstvo, da idem da potražim moju izgubljenu šansu za izlečenjem, koju mi vi niste pružili. Isto tako, znate da idem kao očajni prosjak, za kojeg su roditelji poslednjim vapajem “prosili”, iznoseći sve moje dijagnoze i sve u vezi mene u javnost, samo da bi spasli moj život. Da, prosili i prose za moj život, ali su prvo kucali na sva vaša vrata, koja ste vi sistematski zatvorili ne razmišljajući i ne prepoznajući očaj roditelja koji moli da se spase život njihovog deteta.

Znam da znate, ali ne znate, a i ne interesuje vas, 20. avgusta NECU MOCI OTIĆI NA KLINIKU, jer nismo uspeli. Uz svu podršku naroda koji se trudio, mi nismo uspeli. NISMO USPELI DA “ISPROSIMO” cenu moga života. Da nismo uspeli. Zato želim lično da vas obavestim, a znam i da vas ne interesuje – NISMO USPELI.

Želim i da vam se zahvalim što ste moje roditelje pretvorili u očajne “prosjake”, koji još očajnije puštaju krike vapaja, da spasu jedinu i najveću imovinu koja im je ostala. MOJ ŽIVOT.

Što ste nam svima, pa i meni, sistemski zatvorili sva vrata. Da Vam se zahvalim, što ste moj život odbacili kao pocepanu krpu. Što ste mi dodelili vreme čekanja, a koji nije moj saveznik, kao i vi. Posebno da Vam se zahvalim što mi niste pružili šansu i što ste pokazali koliko vredi za vas moj život. Život jednog šesnaestogodišnjeg deteta.

Zahvaljujem se i na vašem neprepoznavanju prioriteta, jer za mene je svaki zivot PRIORITET. Svako zdravo i školovano društvo PRIORITET, svaki gest humanosti i dobrote PRIORITET, svaka dobra ljudska osobina PRIORITET, koju ste vi očigledno izgubili na vašem putu lažnog uspeha. Opet se ponavljam, javno vam se obraćam, jer ste sistemski zatvorili sva vrata za nas obične smrtnike koji nemaju, mame, tate, ujne, kume u vašem svetu lažnog uspeha i nedodirljivosti. U svetu gde je najmanje vredan ljudski život.

S poštovanjem,

Šesnaestogodišnja devojčica obolela od neprepoznatljive bolesti, sa previše dijagnoza, intelektualno sposobna, koja možda sutra neće biti sa vama, a kojoj niste dali šansu za život.”

 

Podsetimo, kontakt osoba i podaci za pomoć Dariji su:

Gorica Lukić, Darijina mama

Tel. 061 256 90 92

Adresa: Maršala Tita 29

15 316 Banja Koviljača

DEVIZNI RAČUN: NA IME; DARIJA (Dragiša) PETROVIĆ

RAIFFEISEN BANKA

SWIFT: BIC RZBSRSBG

IBAN: RS35265050000029391611

 

(Kurir.rs/Foto: Printscreen/Facebook)

Advertisement
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •