JEDAN JE GIDRA! HER ŽIKA! Rano je ostao siroče, imao je tužan život ali sve nas je zasmejavao!

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Advertisement

Dragomir Bojanić Gidra rođen je 13. juna 1933, a preminuo je 11. novembra 1993. godine.

Gidru sam prvi put video još kao klinac, na TV-u – bilo je to krajem sedamdesetih, kada je najpopularniji lik sa malog ekrana bio famozni Sandokan. Tik uz bradonju sa sabljom bili su i voditelj Kviskoteke Oliver Mlakar, Sedmorica mladih (njihov šou “7 +7”) i, naravno, Prle i Tihi.

Majicu sa Sandokanom nosio sam dok se nije iscepala, a ništa manje nisam bio ponosan ni na onu drugu na kojoj su se šepurili dvojica neustrašivih ilegalaca sa šmajserima. Njihov ljuti neprijatelj bio je Žigonov Kriger, dabome, SS major od koga se ledila krv u žilama. Međutim, nije Kriger mogao sam protiv “Otpisanih”; desna ruka bio mu je uštogljeni gosn. Mišić, šef beogradske tajne policije, a njemu je pomagao (ili možda pre odmagao?) večito pripiti Mikula. I Krigera, i Mišića, i sve one silne “Švabe” mrzeo sam i plašio ih se ali, zanimljivo, taj nespretni brkati grmalj Mikula bio mi je simpatičan i nimalo mrzak. Da, bio je to neponovljivi Gidra.

Da je živ, Dragomir Gidra Bojanić, rođeni Šumadinac, ovog 13. juna napunio bi 82 godine. Bez sumnje, spada u red najpopularnijih glumaca na našem prostoru i, uprkos tome što već više od dve decenije nije među nama, njegovi filmski likovi i danas jednako zasmejavaju publiku doslovno svih uzrasta; pronaći nekoga ko ne zna za Gidru je apsolutno nemoguće.

 

Ovaj kršni brkajlija rodio se i odrastao u Kragujevcu (1933). Nije mogao da se pohvali srećnim detinjstvom; majka mu je rano umrla, a sa nepunih deset godina ostao je i bez oca Jovana, oficira kraljevske vojske. Posle osnovne, u rodnom gradu je upisao i završio srednju školu za preradu hrane (mesa, povrća); kasnije je Gidra često umeo da kaže kako se školovao na konzervatorijumu!

Advertisement

 

Ubrzo se zaposlio u struci, kao zanatlija u prerađivačkom kombinatu “Crvena zvezda”. Okružen konzervama, mesnim narescima, džemovima i kompotima, Gidra je zavoleo – glumu. Naime, u samoj fabrici bila je oformljena amaterska dramska grupa, sastavljena od zaposlenih u “Crvenoj zvezdi” i za mlađanog Bojanića to je bilo otkrovenje. Magija glumačke igre ubrzo mu je postala mnogo više od hobija. Usledilo je učlanjenje u lokalno amatersko pozorište “Sveta Mladenović”, a Gidra je, posle nepunih godinu dana rada, napustio svoj posao i, rešen da se bavi glumačkim pozivom, postao član kragujevačkog Narodnog pozorišta. Tu se pojavljivao u malim, epizodnim ulogama, glavne role bile su za Gidru van domašaja.

 

Bilo mu je jasno da pravi put do ozbiljnog bavljenja glumom vodi preko studija na beogradskoj Akademiji. Živeći potpuno sam, mladić širokog osmeha nalazio se u nezavidnoj materijalnoj situaciji i nije bio u stanju da pokrije ni troškove puta do Beograda. Tada su mu nesebične kolege iz kragujevačkog pozorišta pritekle u pomoć sakupivši nešto novca za svog drugara, za koga su verovali da će položiti prijemni i postati student glume. Naravno, Gidra se upisao iz prve, i to u klasi legendarnog Raše Plaovića. Njegova ekspresivnost, uočljivi talenat i osobeni šarm zapali su za oko mnogima na visokoj školi, a i šire. Već posle prve godine studija usledile su povremene uloge u predstavama Narodnog pozorišta!

Zanimljivo, Gidra nije završio studije, nije diplomirao na Akademiji. Sve učestaliji angažmani, prvo na pozorišnim daskama, a zatim i na filmu, Gidru su postepeno udaljavali od knjige i učionice. Nosio je taj Šumadinac već u sebi sve ono o čemu su Breht i Stanislavski pisali. Sve svoje potonje uloge, od najmanjih, pa do onih nezaboravnih, odigrao je kao apsolvent glume.

 

MONDO

Advertisement
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •