KOSOVSKA UMETNICA: Srbi priznajte svoje zločine!

Podeli vest sa drugima!
  • 391
    Shares

Eliza Hodža, albanska umetnica i arhitektica s Kosova, bila je gost Espreso intervjua nedelje. Sa njom smo pričali o festivalu “Mirdita, dobar dan!”, protestu Srpske radikalne stranke na dan otvaranja festivala, 90tim godinama na Kosovu, kao i o fotografijama koje su joj oduzete na ulasku u Srbiju.

 

 

 

Eliza Hodža objasnila nam je šta je to što prikazuju sporne fotografije. Govorila nam je i o tome kako je bilo živeti i odrastati na Kosovu tih 90tih godina, ali i biti fotoreporter i zabeležavati gradske događaje, demonstracije, proteste u tom burnom razdoblju.

 

Tri od dvadeset fotografija koje ste poneli sa sobom u Srbiju oduzete su Vam, jer su na njima bile albanska i kosovska zastava, šta konkretno je bilo sporno na tim fotografijama? Šta ih je podstaklo da Vam oduzmu te tri fotografije?

 

– Kada sam bila pozvana od strane organizatora festivala, to je izložba koja je bila postavljena i u Prištini, imala sam jedno pitanje za njih: da li znate šta je na fotografijama? Rekli su da znaju, pitala sam ih da li će to da bude problem, rekli su ne. Onda sam rekla ako to nije problem za vas, za mene nije nikakav problem, jer su to fotografije iz 90tih, kada sam radila kao fotoreporter, u nedeljnim albanskim novinama “Zeri” (“Glas”) i kada sam pratila sva dešavanja naročito ona na javnim mestima, u gradu, a najčešća dešavanja bila su upravo demonstracije, protesti kao manifestacija za više slobode i priznanje. Na tim fotografijama vidi se moje putovanje, putovanje mlade žene, koja je fotografisala ono što se dešavalo 90tih u gradu.

 

Tu su i neke od fotografija, kao kombinacija, kao konceptualni projekt, koje su nastale nakon rata na Kosovu, kao na primer ova koju ste Vi pomenuli, koja ima nacionalnu zastavu i novu zastavu Kosova… Situacija koju sam imala, kada su mi oduzeli tu fotografiju, pored druge dve fotografije, bila je jako smešna, jer je na njoj prikazan problem koji mi imamo unutar Kosova. Dualizam znakova, jedan koji je simbolizovao nas ranije, u bivšoj Jugoslaviji, nacionalna zastava, kao teritoriju Kosovo, nas kao zajednicu i sada nakon rata, kada smo morali da napravimo kompromis, nakon što je Kosovo dobilo nezavisnost, nova zastava Kosova, koja treba da reprezentuje sve zajednice koje žive na Kosovu, a koja ne sme da sadrži nacionalna, tradicionalna obeležja, kako ne bi povredila osećanja i istoriju bilo koga od drugih nacija koje žive na Kosovu. Zatim, imate sukob ideja ljudi na Kosovo, poput na primer one albanske zajednice, koja kaže ne, to nije naša zastava, mi trebamo da imamo svoju zastavu.

 

Zato sam pitala šta je problem u toj fotografiji, to je naš problem, problem koji mi imamo na Kosovu i koji ja pokazujem, problem identiteta, Kosovo, Albanci… Ali da, oduzeli su je. Za mene je to u redu, neka su je oduzeli, ako misle da je njen sadržaj problematičan. Ali, ako su sadržaj te fotografije doveli u pitanje onda mislim da bi bilo bolje da su stopirali celu izložbu, jer i sve druge fotografije koje nemaju neko obeležje, znak, rečenicu su nastale u istim situacijama i u istim godinama kao sporne fotografije. S druge strane, bila sam iznenađena, jer smo mi doputovali organizovano, autobusom i u pismu koje mi je bilo poslano od organizatora stajalo je da će radovi i fotografije biti sa mnom u tom autobusu. Policajci na granici su znali da mi dolazimo, znali su šta je u tom autobusu. Ja, nekako ne vidim razlog, zašto bi izložba bila stopirana ili fotografije oduzete, jer u današnje vreme svoju izložbu možeš prikazati putem videa, slajdovima ili pak printanjem istih ovde. Ako uistinu želimo da diskutujemo i pokažemo istoriju, da pokažemo ono što smo radili ili kako smo prošli 90tih, moramo se ozbiljno suočiti sa onim što se tada dešavalo.

 

 

Problem je bio sa UČK znakom na fotografiji. Koje je Vaše mišljenje o tome? Da li ste mislili da bi to moglo da isprovocira nekoga?

– Ne mislim tako, zato što sam ja bila samo fotograf. To su dokumentarne fotografije, to nije nešto što je stvoreno ni iz čega. Na tim fotografijama je ono što se stvarno dešavalo 90tih. I da, UČK je bio jedan od znakova na tim protestima. Dakle, to je stvarnost. Ako je neko pomislio da je to bila provokacija, onda ja imam odgovor na to, na istom mestu i na istoj granici sa mnom bila je još jedna devojka koja je sa sobom nosila karikature Koraksa, koje na mnogo provokativniji i ironičniji način prikazuju istoriju obe strane, Srbije i Kosova, a ona je puštena je da sa tim karikaturama uđe u Srbiju, što nije lepo, jer su te karikature mnogo provokativnije od mojih fotografija. Mogu da kažem, da ako neko oseća da je to provokacija, nisam u poziciji da kažem da je to tako, jer ne mislim tako.

 

To su samo dokumentarne fotografije. Ako ne žele da prihvate da su na tim protestima bili ti znakovi, šta ja tu mogu, da ih fotošopiram, da promenim znak ili šta? Mislim, to je bila realnost tog doba i ja se suočavam s tom realnošću. Ja sam živela 90-tih i ja sam ih dokumentovala. Ja sam takođe mogla biti selektivna, jer na tim fotografijama se nalaze i zidovi na kojim su grafiti sa natpisima “Ne damo Kosovo” ćirilicom, no i takve fotografije su deo moje izložbe, a one su, takođe, bile deo izložbe i u Prištini. Ne vidim razlog da se bude selektivan, da se određuje šta sme da se prikaže, a šta ne. To je bila stvarnost!

 

 

Šta se dogodilo sa fotografijama kada su Vam oduzete? Gde se one nalaze sada?

– Ništa. Uzeli su slike. Zapravo, prvo su uzeli katalog, i tada su se razbesneli. Kada sam im rekla da je to katalog izložbe, oni su rekli dobro, ali mi moramo da otvorimo sve i da sve pregledamo, kako bismo videli šta je unutra. Potom su fotografisali moje fotografije i verovatno čekali upute institucija, koje će da odobre ili zabrane iste, ne znam koja je tačno bila procedura, da budem iskrena. Fotografije su ostale na granici, kao i katalog. Nadam se da ćemo kada se budemo vraćali nazad uzeti fotografije i poneti ih nazad na Kosovo. Organizatori su insistirali i govorili kako će da ih isprintaju u Beogradu, kako mogu da naprave kopije svega u Beogradu, oni su rekli neka, uradite to, ali mi sada imamo naređenje da proverimo i zaustavimo neke od njih. Eto, to je to što se dogodilo, praktično.

 

IZVOR: Espreso.rs / FOTO: Printel