VUČIĆEV DRUGAR TONI BLER: Ja sam prvi naredio bombardovanje Srbije!

  • 869
  •  
Advertisement

„Došlo je vreme za akciju!“, te reči Havijera Solane, u to vreme generalnog sekretara NATO–a, pre tačno sedamnaest godina označile su početak bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.

 

U vazdušnim napadima Alijanse, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, koji su bez prekida trajali 78 dana, poginulo je oko dve hiljade ljudi, među kojima je bilo i 89 dece, a teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri širom Srbije.

 

Procene štete od bombardovanja variraju od 30 do 100 milijardi dolara.

Na godišnjicu bombardovanja SRJ i Srbije, Sputnjik se osvrće na ključne aktere NATO agresije, njihovu ulogu pre 19 godina, ali i na to gde su i šta rade danas.

 

Klinton

 

Vilijam Džeferson „Bil“ Klinton — u vreme bombardovanja bio je 42. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Nakon kraha pregovora u Rambujeu, izjavio je:

„Nema više čekanja. Prag je prekoračen. Ugroženi su američki nacionalni interesi.“

Nakon te izjave diplomate zapadnih zemalja počele su da napuštaju Beograd, a međunarodni verifikatori Kosovo — to je bio jasan signal da sledi NATO intervencija i bombardovanje Jugoslavije.

Predsedničku funkciju Klinton je napustio 2001. godine i posvetio se javnim nastupima i humanitarnom radu. Osnovao je fondaciju koja se bavila pitanjima kao što su prevencija AIDS–a i globalno zagrevanje.

Iako je bio ključni čovek NATO agresije na SRJ, 2002. godine se usprotivio vojnoj akciji u Iraku, upozoravajući da će ona imati „neželjene posledice“.

Nakon cunamija u Aziji 2004. godine, generalni sekretar UN Kofi Anan imenovao je Bila Klintona za šefa operacija oporavka tog područja, a nakon uragana Katrina, sa takođe bivšim američkim predsednikom Džordžom Bušem Starijim osnovao je „Buš–Klinton Katrina fond“.

 

Solana

Francisko Havijer Solana — obeležio je evropsku i zapadnu politiku tokom poslednjih nekoliko decenija, ali je ostavio dubok pečat i u novijoj srpskoj istoriji.

Bio je generalni sekretar NATO–a od 1995. do 1999. godine — za njega kažu da je uspeo da „operativno predvodi promenu same suštine tog saveza“, koji je od odbrambene, postao agresivna vojno–politička organizacija. Lično je naredio bombardovanje SR Jugoslavije, bio je među glavnim zagovornicima jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, a kumovao je i stvaranju Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Posle NATO bombardovanja SR Jugoslavije i završetka mandata, Solana je postao generalni sekretar Zapadno–evropske unije, zatim generalni sekretar Saveta Evropske unije, a ubrzo potom, dobija i funkciju Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Advertisement

 

Iako je i tada, kao i u slučaju njegovog izbora za generalnog sekretara NATO–a, bilo mnogo onih koji su bili protiv njegovog imenovanja, najveću podršku pružio mu je britanski premijer Toni Bler.

Još jedna pozicija na kojoj se nalazio bila je i mesto predsednika Evropske agencije za odbranu, pa mnogi veruju da je deset godina zapravo bio najmoćniji čovek u EU. Za njega se govorilo da je veoma vešt političar i prijatan sagovornik, a u prijatelje je ubrajao Bila i Hilari Klinton, Medlin Olbrajt i Henrija Kisindžera.

 

Oni koji ga poznavaju tvrde da malo spava i malo jede, a da se ne odvaja od laptopa u kojem je, kako kažu, „bilo podataka u obimu 300 knjiga“.

Oženjen je kćerkom jednog Frankovog generala, Konsepsion Himenes, sa kojom ima sina Dijega i ćerku Vegu.

 

Olbrajtova

Medlin Korbel Olbrajt — poznata kao prva žena–američki ambasador u UN, gde je stekla reputaciju „jastreba“, odnosno zagovornika vojnih intervencija i strogih ekonomskih sankcija protiv svih „odmetničkih“ država i režima. Godine 1997. imenovana je za državnog sekretara u administraciji Bila Klintona, gde je slovila za jednog od najvećih zagovornika vojne intervencije SAD i NATO–a u sukobima na Kosovu i bombardovanja SRJ.

Njene aktivnosti su 2012. godine postale izvor kontroverzi, kada se ispostavilo da je investiciona kompanija „Olbrajt stounbrudž grup“podnela ponudu za kupovinu „Pošte“ i „Telekomunikacija Kosova“.

 

Bler

Entoni Čarls Linton Bler — premijer Vlade Velike Britanije od 1997. do 2007. godine. Da dođe na vlast pomogla mu je i vladavina Bila Klintona, koji nije krio svoje simpatije prema Bleru. Njegov rad na rešavanju dugogodišnjeg konflikta u Severnoj Irskoj, investicije od milijardi funti u zdravstvo i obrazovanje, kao i diplomatski napori u pravcu većeg integrisanja Velike Britanije u evropsku zajednicu naroda učinili su ga najpopularnijim britanskim premijerom u istoriji.

 

U nastojanjima da svojoj zemlji vrati status velike sile, Bleru su poslužili različiti oružani sukobi u svetu, koji su Britancima omogućili da — koristeći „humanitarni povod“ — demonstriraju vojnu silu.

Bler je bio najvatreniji zagovornik NATO bombardovanja SR Jugoslavije, a godinu dana kasnije britanske snage su intervencijom privele kraju krvavi građanski rat u Sijera Leoneu. Bler je militantnu politiku pravdao tvrdnjom da zapadne liberalne demokratije imaju „moralnu dužnost da uspostave mir u svetu i socijalnu stabilnost unutar sopstvenih granica“.

 

Nakon rata u Iraku, bio je na meti optužbi za ratne zločine, a Dezmond Tutu, Harold Pinter i Arundati Roj tražili su da mu se sudi pred Međunarodnim krivičnim sudom.

Bler je inače prvi svetski političar koji je naredio i predložio bombardovanje Srbije.

SPUTNIK.RS

Advertisement