DEVOJKE IZ SRBIJE PORUČUJU: Momci ako ste siromašni i jadni ne prilazite nam uopšte!

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Advertisement

Možda se vi ne zgražavate nad tim, nazovimo drskim, startovima izvesnih stvorenja koja se u nečijom svetu ubrajaju u muški rod, ali jedino u šta ja mogu da ih uklopim u mom sistemu vrednosti jesu “polu-amebe”.

 

Pre nego što krenete da pljujete i počastite me “umilnim” epitetima poput “umišljena” ili “bahata”, priznajte onako od srca – morate se osetiti bar poniženo kada vam priđe muškarac koji zaista ne liči ni na šta, a pride je i prost, glup, siromašani neobrazovan. Svakako ću biti neskromna, ali skromnost nije nešto što je za pohvalu, posebno kada iznosiš činjenice, i reći da lepo izgledam, zabavna sam, mlada, šarmantna, inteligentna, obrazovana.

Nemam problem tipa “ne mogu da nađem dečka”, više imam problem tipa “ne mogu da nađem dečka kakvog ja hoću”. Premda, nije ni da preterano žudim za tim. Sve u svoje vreme, je l’?

Ako vam kažem da me nedeljno startuje najmanje sedam tipova, shvatićete da je za mene taj problem nedostatka udvarača i prilika za “neki muško-ženski odnos, pa kakav god” zaista nepoznata kategorija. No, reših da sačekam čoveka svojih snova, i hej svi vi hejteri i neverne Tome, ne trčite pred rudu sa savetom “izbirač naiđe na otirač”. U to ne verujem, ali zato verujem u tezu “otirač nema šanse kod izbirača”.

Advertisement

Samim, tim, čak i da isti taj izbirač naleti na otirač, što svakako jeste čest slučaj, samo će mu uputiti blago teleći pogled i nastaviti dalje. Bolje i sam, nego u lošem društvu. Ne verujete? Probajte onda da budete u lošem društvu, život vam neće biti preterano sunčan ni veseo.

I tako u obilju startovanja, flertova i udvaranja, primetila sam jednu zakonitost, verujem svima dobro poznatu – muškarci sa najmanje kvaliteta imaju najmanje blama i najviše hrabrosti. Tu vrstu hrabrosti nazvaću drskost.

Jer, kako drugačije osim drzak, prozvati neuglednog čoveka koji se usudi da pomisli da će neka devojka koja ima sve atribute atraktivne pristati da ima bilo šta sa njim? U kom to paralelnom univerzumu neko ko nije prijatan za oko, ko je prosečno obučen, neobrazovan, a pride i siromašan može da bude partner ženi dijametralno suprotnoj od njega? Grešim, takva pomisao nije drskost, to je ludost!

Da li sam surova, zla, površna? Ako tim pojmovima nazivate iskrenost, ok. Ali, imam pitanje – zašto onda ne odete kod tih istih muškaraca? Zašto ih ne prigrlite, ne raširite im ruke, ne budete njihove devojke, ljubavnice, supruge? Naravno da imaju i oni pravo na ljubav, vezu, seks, avanturu, ali sa sebi merodavnim partnerkama. A, takvih je mnogo i nikada neću razumeti zašto njima ne prilaze? Traži sebi sličnog, čoveče!

Izvor: Kurir

Advertisement
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •