Gujon: Grlo mi se steglo kada mi je devojčica na KiM rekla “Ovo je moja prva lutka u životu”

Podeli vest sa drugima!
  • 131
    Shares

Arno Gujon, francuski humanitarac posvećen Srbiji, u ličnoj priči kao lekciji kako se postaje vitez plemenitosti, pravde i dobrote.

POKRENULA ga je nepravda koja je iz dana u dan, iz godine u godinu pogađala jedan, samo jedan narod u Evropi. Srpski narod. Pitao se da li je moguće da se sva belosvetska mašinerija udruži u satanizaciji i zaključio da tu nešto nije u redu.

Stasavao je uz priče o lepoti Srbije, prijateljstvu sa njegovom otadžbinom Francuskom, podvizima srpske vojske u Velikom ratu. A, onda… Onda je, u proleće 1999, on, još golobradi mladić bio zapanjen slikama bombardovanja te lepote sa kojom je sanjao susret.

Ali, slike užasa oživele su ponovo u godini njegovog punoletstva. Pogrom je pogodio kosmetske Srbe, opet u proleće, 2004. Kolone nesrećnih ljudi prognanih sa ognjišta, lica njihove dece sa zamrznutom suzom na obrazu, monaštvo koje životom brani svetinje, svoje kuće vekovne – zasekle su memoriju ovog mladog čoveka u udobnosti roditeljskog doma u Grenoblu. U njemu je, tada, sazreo san: idem tamo, među te ljude. Prikupio je pomoć, iznajmio kamion i pošao u neizvesno.

Od tada, do danas, on je celog sebe darovao za radost osmeha srpske kosmetske dece. Oživeo najlepšu, ikad napisanu bajku “Mali Princ”.

OVO je lična priča Arno Gujona, viteza plemenitosti, pravde i dobrote, o kome je dramski pisac i akademik Dušan Kovačević kazao: “Deca po kosovskim enklavama pamtiće ga kao Velikog Princa koji se pojavio kada ih je ceo svet zaboravio… Današnji mir i sreću koju Arno ima u krugu svoje porodice može se, slobodno, tumačiti i kao Božiji dar za sva dobra dela koja je učinio…”

– Bio je kraj decembra, te, 2004. godine. Kamion je već bio pun odeće, školskog pribora, ponajviše igračaka – vraća sećanje Arno Gujon.

Izvor: NOVOSTI.RS